Kada se pre nekoliko godina pojavio na medijskoj sceni radeći isključivo emisiju "Ko vam dade termin" zajedno sa Zoranom Pavić, važio je za omiljenog kolegu, osobu koja je kulturna i vaspitana.
Posle toga počeo je da radi i druge emisije, gostovanja u gotovo svim emisijama postala su sve učestalija, objavio je roman "Iza osmeha", igra u predstavi "Ko vama dade predstavu" rame uz rame sa legendarnom Jelicom Sretenović, piše tekstove za druge pevače, ali uporedo radi i na snimanju svog samostalnog albuma sa muzičarima iz čitavog regiona...
Pozvali smo Škundrića i pitali ga, da li danas uživa u istim tim komentarima kao na početku karijere ili se nešto promenilo.
- Promenili su se ljudi koji su mi do tad bili bliski, ja sam ostao kao na početku karijere. Znate, nisam ja klinac da se ložim na popularnost, prepoznavanje, nazovimo to kako god. Nikakav problem ne bih imao ni da sutra ostavim sve ovo i krenem sa poljoprivrednim poslovima ili radim u pekari. Osoba sam koja govori isključivo istinu, zato mnogima smetam i zato su se mnogi distancirali od mene. Ukoliko bih ja progovorio, šta sve znam kada je estrada u pitanju, nastao bi skandal velikih razmera. E baš ti ljudi, koji znaju da znam dosta o njima, odlučili su da im je lakše da se sklone od mene i da "ne čačkaju mečku" jer odlično znaju da ne podnosim nepravdu i da samo tad "napadam". Drugo, sve što sam postigao, postigao sam svojim talentima, upornošću, radom, borbom... nikada nisam imao gazdu u pravom smislu te reči. Da mi neko "sedi nad glavom" i govori kako i šta da radim. Kada su određene manifestacije u pitanju, idem kao gost, ne kao potrčko koji ima zadatak da traži nekakve pevaljke ne bi li uzeo izjavu. Mene bi bilo sramota da imam 40 godina, a da jurim po splavovima kao estradni reporter neke sumnjive javne ličnosti. Znam da to boli mnoge, što sam drugačiji u odnosu na sve njih i znam da svim tim mojim kolegama nije drago kada me vide, jer oni dolaze poslovno, a ja kao gost. Svakog vikenda idem na pijacu, pijem kafu sa radnicama u trafici kad dođem da kupim novine. Te žene su moja jutarnja doza optimizma i obožavam ih. I "moju" Ljilju i Snežu, kao i vlasnicu Jelicu. Svakodnevno se šetam i idem u nabavku sa majkom, tako da, mene estradne gluposti ne mogu da fasciniraju, niti su glavni i primarni fokus mog življenja. Svakoga mogu da pogledam u oči i pružim ruku. Nikome zlo nisam učinio. Ali ako kažeš nešto, a da nemaš dokumentovano za te stvari koje laprdaš, bićeš kažnjen i istog trenutka podnosim tužbu.
Ne družim se sa javnim ličnostima, čast izuzecima, jer me taj imaginarni svet ne interesuje. Većina njih je poludela. Ne znaju da li su došli ili pošli. Inače, ja sve govorim isto što bi i oni, ali nemaju hrabrosti, pa je i to jedan od razloga zašto sam im trn u oku. Medijski prostor zauzimaju svakakve budaletine. Zar da budem deo toga? Na pamet mi ne pada. Biram i na kojoj manifestaciji ću se pojaviti i u kojoj emisiji ću gostovati. Moje vreme "košta" i neću da ga razbacujem na sve i svašta. Kakva su vremena došla, za većinu bi trebalo da stoji da su po zanimanju estradni ludaci, a ne umetnici. Hvale se nekim nagradama, a svi znamo da su skoro sve nagrade nameštene. Po principu, usluga za uslugu. Ne pripadam ja toj septičkoj jami, oni nek uživaju, za bolje i nisu, završava Škundrić.
U jednom periodu družio si se sa Ivanom Mileusnićem, ali ste odavno prekinuli svaki kontakt:
- Zar on nije sad Karić? Nebitno. Nije on jedini. Ali nema svrhe više pričati, ni o njemu, ni o ostalima. Kada je dotični u pitanju, tu je sve toliko jasno, da nema potrebe da bilo šta komentarišem. Hoćemo li u Šabac na vašar? Hoćemo!
#IzaOsmeha #KoVamDadeTermin #NenadŠkundrić #SvePoSpiskuSaNenadomŠKUNDRIĆEM #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар