Prema najnovijim studijama, veliki talasi vrućine mogu oslabiti našu produktivnost tako što nam razmišljanje postaje sporije i koncentracija slabija, što važi ne samo za starije nego i za mlade i potpuno zdrave osobe.
Istraživači sa Univerziteta Harvard došli su do zaključka da studenti koji tokom vrelih letnjih dana borave u neklimatizovanim prostorijama postižu manje uspešne rezultate na testovima kognitivnih veština nego oni koji u svojim domovima imaju klima-uređaje.
Hose Giljermo Kedenjo Lorent, glavni autor studije i pomoćnik direktora programa Helti bildings (Healthy Buildings) u T.H. Chan školi za javno zdravlje u Bostonu, izjavio je da po prvi put postoji mogućnost da se prate štetni efekti vrućine na zdravlje mladih ljudi.
Tom prilikom otkriveno je da je mladima u neklimatizovanim prostorijama potrebno duže vreme za reagovanje i da su oni manje produktivni od mladih koji se mogu rashladiti u svojim smeštajima.
Istraživači su tokom studije pratili situacije u obema grupama, koje su zajedno brojale 44 studenta i diplomca, a među kojima su bili tinejdžeri i rani dvadesetogodišnjaci, tokom 12 dana u julu 2016. godine. Istraživanje se najpre, tokom pet dana, vršilo po velikoj vrućini; drugih pet dana po nešto umerenijoj temperaturi i, na kraju, tokom dva dana prijatnog vremena. Studenti su na svojim pametnim telefonima svakog jutra radili po dva testa kognitivnih sposobnosti.
Prvi test, koji se sastojao iz prepoznavanja boje slova u prikazanim rečima, određivao je brzinu kojom oni reaguju, jačinu koncentracije, kao i sposobnost da zanemare ometajuće faktore. Drugi test je merio brzinu intelektualnih veština i pamćenja, i to u okviru opštih matematičkih pitanja. Brzina kojom su reagovali studenti koji nisu boravili u klimatizovanim prostorijama bila je za 13.4% sporija na prvom testu i 13.3% na drugom.
Skoro su naučnici sproveli i studiju koja je ukazala na to da u uslovima visokih temperatura i mladi i stariji mogu biti ozbiljno životno ugroženi. Džo Alen, kodirektor Centra za klimu, zdravlje i globalno okruženje u T.H. Chan školi za javno zdravlje, kaže da se najveći deo medijskog izveštavanja fokusira na smrtne slučajeve. Činjenica je da na milione ljudi utiču talasi vrućine. Dodaje da sa svakom klimatskom promenom i visokim temperaturama raste njihov uticaj na učenje i razmišljanje.
Pitamo se za kraj: Šta je tačan uzrok manjoj produktivnosti pri velikoj vrućini? Moguće je da organizam povlači krv iz određenih delova mozga, pokušavajući da smanji temperaturu. Visoka temperatura svakako dovodi do širenja krvnih sudova, pa pod pritiskom mozak ostaje bez kiseonika i onemogućava efektivan rad kognitivnih funkcija.
Ovaj problem naše krajeve najviše pogađa u letnjem periodu, i to onda kada smo, i pored saveta meteorologa i lekara da čuvamo svoje zdravlje, prinuđeni da se na visokim temperaturama aktivno bavimo umnim radom. Zbog toga, najbolji savet koji vam možemo dati jeste da svoje prostorije redovno rashlađujete i opremite klima-uređajima ili ventilatorima, ne bi li vaše kognitivne sposobnosti očuvale svoju optimalnu funkciju i omogućile vam da „preživite” tropsko leto.
(redinfoportal/pixabay)
#PressSerbia #Razmišljanje #VelikeVrućine #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар