Istraživanja pokazuju i da mnoge majke decu šalju u školu bez doručka, računajući da mogu da izdrže do prve užine. Šta sada doručkuju, kada ne idu u školu?
Stariji često preskaču doručak, žureći na posao, pa im je prvi obrok samo kafa. Ipak, za mališane u razvoju ta navika može da bude pogubna. Doručak je neprikosnoven, jer im daje potrebnu dozu energije na početku dana, poboljšava pamćenje, doprinosi boljem raspoloženju i razumevanju stvari u školi.
Deca i tinejdžeri koji preskaču, odnosno odlažu prvi obrok imaju lošije rezultate na testovima, a užina nikako nije zamena za doručak ili ručak.
Ishrana bi uvek trebalo da bude uravnotežena i raznovrsna, a posebno u periodu razvoja, jer je potrebno mnogo namirnica da bi se zadovoljile sve potrebe organizma. Za normalno funkcionisanje, važne su podjednako belančevine, masti i ugljeni hidrati, kao vitamini i minerali.
Banana pred trening
Obrok bogat ugljenim hidratima trebalo bi da se jede dva do četiri časa pre treninga, dok se užina u vidu banane preporučuje sat vremena pre fizičke aktivnosti.
Ovo pravilo važi i za odrasle profesionalne sportiste, kao i za rekreativce. Osim banane, namirnice koje se lakše vare su žitarice (musli) ili integralni keks.
Masti su važan izvor energije, a istovremeno olakšavaju i apsorpciju vitamina topljivih u mastima - A, D, E i K. Od namirnica su posebno vredni punomasno mleko, sir, puter i svinjska mast, kao i tečna ulja, među kojima je najzdravije hladno ceđeno maslinovo.
Užina mora da bude hranljiva
Vitamini i minerali su od naročitog značaja za imunološki sistem i celokupno zdravlje organizma. Najviše ih ima u voću i povrću, pa je važno da ih deca i mladi unose kroz pet obroka dnevno. Hranljiva užina može da bude čaša svežeg soka, komad voća ili činija salate.
Tečnost je neophodna za dobro funkcionisanje ćelija. Važno je da najmlađi popiju najmanje pet velikih čaša vode dnevno. U suprotnom, mogu osetiti glavobolju, pospanost i umor.
Kada osete žeđ, znači da je organizam već dehidrirao, zato bi trebalo da tečnost nadoknađuju blagovremeno. Pojedinci koji nemaju izraženu potrebu za vodom mogu da piju mleko i prirodne voćne sokove.
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati u ishrani dece i mladih trebalo bi da budu zastupljeni sa 50 do 60 procenata, posebno kod onih koji se bave sportom.
Mleko i riba
Belančevine bi tokom dana trebalo da budu zastupljene u jelovniku 10 do 15 odsto, jer su neophodne za rast i obnavljanje tkiva. Najbolji izvori su mleko i mlečni proizvodi, riba i jaja, a biljnog porekla mahunarke, žitarice i semenke.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/MAGAZIN NOVOSTI
#ČašeVode #Deca #SAVETI #Voda #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар