Čulo mirisa je jedno od najvažnijih čula za opstanak. Ovo čulo koristimo svesno, a i na nesvesnom nivou se naš mozak oslanja na miris. Kada jedemo, mirisom prepoznajemo da li je ta hrana dobra ili ne. Zatim, miris je jedan od odlučujućih faktora u koga ćemo se zaljubiti. Dakle, nismo ni svesni koliko informacija svakoga dana naš mozak dobije koristeći samo čulo mirisa.
1) Čulo mirisa je povezano sa našim limbičkim sistemom i dugoročnim pamćenjem
Ljudska čula omogućavaju ljudima lakše funkcionisanje i grupisanje svojih instinkta za preživljavanje. Na primer, čulo dodira će čoveku obezebditi informacije koje će otići u mozak u naše dugoročno pamćenje, a kada ih mozak obradi čovek će usvojiti one informacije koje su mu potrebne i korisne za preživljavanje. Tako recimo nećete staviti ruku na ringlu jer znate iz prethodnih iskustava, dok ste još bili mali, da ćete se opeći. Što se tiče čula mirisa, princip je sličan. Ukoliko osetimo miris neke paljevine prvo na šta ćemo pomisliti jeste da li smo u opasnosti. Međutim, i pored ovih nagona za preživljavanje, čulo mirisa može buditi i uspomene zajedno sa emocijom koju smo osećali u tom trenutku. Zapravo, pomoću čula mirisa koji je najviše povezan sa dugoročnim pamćenjem, mi se godinama možemo sećati neke osobe i osećanja koja smo tada imali samo ukoliko pomirišemo ono što nas podseća na miris te osobe.
2) Psi mogu osetiti miris mnogo bolje nego ljudi
Jeste li se ikada zapitali zašto su baš od svih životinja psi ti koji pomažu vlastima nalazeći krivce svojim čulom mirisa? Odgovor je jednostavan – dok ljudi imaju oko 8 miliona receptora u nosu zaduženih za čulo mirisa, psi imaju oko 200 miliona takvih receptora. Samim tim, njihova mogućnost da osete neki miris je daleko veća.
3) Ljudi zapravo jedu nosem a ne ustima
Verujemo da ste se na trenutak zbunili kada ste pročitali da ljudi jedu nosem a ne ustima. Međutim, može se reći da je to istina. Naime, ljudi pomoću čula ukusa osećaju samo kiselo, gorko, slatko i slano. Sve ostale arome nam upotpunjava nos i čulo mirisa. Nos je taj koji prepoznaje arome biljaka, ukus pica, sastojke nutele pored šećera itd.
4) Receptori u nosu se mogu ispuniti mirisom i blokirati ovo čulo
Uzećemo za primer da ste upravo pomirisali svoj omiljeni parfem koji ima notu lavande. Vaših 8 miliona receptora tj. ćelija u nosu koje su zadužene za mirise će se napuniti. Ukoliko pokušate nakon desetak sekundi da pomirišete neki drugi miris sa notom lavande, vaši receptori će biti gotovo blokirani i nećete moći jasno da osetite ni notu lavande ni nekog drugog mirisa. Receptori se blokiraju na nekoliko minuta, a nakon toga ponovo možete pomirisati bilo šta i jasno ćete osećati svaku notu tog mirisa.
5) I prirodni miris čoveka može biti privlačan
U ovom slučaju važno je napomenuti da ne mislim na znoj već na onaj miris kože koji ima svako od nas, ali ga ljudi oko nas različito doživljavaju. Na primer, možda niste ni svesni ali miris vaših članova porodice vam se neće dopasti iz prostog razloga jer je vaš i njihov imuni sistem veoma sličan i na taj način nam priroda sugeriše da to nisu osobe koje nam mogu biti emotivni partneri. Dakle, i da naš svet nije društveno uređen, svakako se priroda pobrinula za neke stvari.
6) Mirisi su večni
Gotovo ništa na našoj planeti osim vode i planina nije tako staro i dugovečno kao miris. Miris je stariji od dinosaurusa, od pećinskog čoveka i od celog čovečanstva uopšte jer je oduvek postojalo cveće i stvari koje ispuštaju neke mirise.
Od starih Egipćana koji su mumificirali svoje mrtve raznim mirisnim uljima pa sve do danas, miris je prisutan u našim nosnim receptorima!
(redinfoportal/pixabay)
#ČuloMirisa #Miris #PressSerbia #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар