Psiholozi, dečji psiholozi i doktori govore o osnovnim pravilima kojih treba da se pridržavamo, a koja će pomoći boljem razvoju kako psihičkog, tako i fizičkog zdravlja našeg deteta.
Sasvim mala deca lako barataju telefonima i tabletima, ali im ručice nisu navikle na olovke. Progovaraju kasno, a kada se to i desi, taj jezik bude mešavina srpskog i engleskog. Kasno prohodaju, ali brzo postaju tromi i ne umeju da potrče, a od sporta lako odustaju jer nemaju strpljenja ni za šta.
Sve ove posledice tehnološkog napretka primetili su i sami roditelji, a stručnjaci su odgovorili na pitanje: šta bi mame i tate trebalo da stave na listu "uraditi ove godine", a tiče se njihove dece.
I kao što su nekada nama govorili: "Ne bulji u taj televizor po ceo dan, ispašće ti oči", tako mi danas govorimo deci za tablete, kompjutere, telefone... Oči nam nisu ispale, neće ni našoj deci, protiv tekovina 21. veka se ne može i ne treba, ali da nešto treba da preduzmemo, treba.
1) Ograničite korišćenje ekrana - sebi!
Korišćenje telefona i dostupnost interneta od najranijeg doba deci stvaraju prepreke u razvoju kao što je problem sa grafomotorikom. Takođe, današnji klinci često nauče da crtaju i pišu kasnije nego što je uobičajeno, a slično je sa govorom, koji često bude mešavina srpskog i engleskog jezika, zapravo progovore na nekom novom, samo njima razumljivom jeziku. Međutim, ima i drugih opasnosti po zdravlje deteta, upozorava psiholog.
"Upotreba telefona i tableta ima uticaj na razvoj mozga na taj način da se nervni sistem navikava na prejake stimulanse. Kada tih stimulansa nema, javlja se dosada. Ukoliko dete nije naviklo da doživljava dosadu, lako može upasti u depresivno raspoloženje, a u najlošijem scenariju čak i da razvije simptome depresije", obrazlaže psiholog Nikolina Milosavljević.
Ona predlaže korisniji modus ponašanja: svi članovi porodice bi mogli da naprave poseban "parking", gde će ti uređaji stajati određen period u toku dana, tokom večere ili dva sata nakon dolaska iz škole i s posla. Dakle, prvo sebi ograničite upotrebu tih "pametnih spravica", pa onda i deci.
"Na ovaj način podstičemo više pozitivnih stvari: deca u tom periodu mogu da čitaju knjige, da igraju društvene igre, i to možda baš i sa roditeljima, što je odlično provedeno porodično vreme. Takođe, mogu da se igraju "svojih" igara, jer je slobodna igra jako važna za intelektualni i emocionalni razvoj deteta", kaže Nikolina.
2) Dete mora da se čeliči
Preterano utopljavanje dece je greška, i time čak može da se poremeti termoregulacioni sistem dečjeg organizma, zbog čega kasnije budu skloni prehladama i postanu zimogrožljivi. Decu je potrebno izlagati svežem vazduhu, koji ih čini otpornim na viruse i prehlade, dok boravak u zatvorenom prostoru nije zdrav i povećava mogućnost zaraze.
"Današnju decu treba očeličiti. Mi smo kao mali išli bosi, roditelji nas nisu non-stop preoblačili, pa čak ni kada se pokvasimo, niti su nam prali ruke čim ih uprljamo. Zapadni svet u odnosu na nas je mnogo liberalniji po ovom pitanju", smatra pedijatar dr Dejan Jonev.
Takođe, izbegavajte da deci olako dajete antibiotike jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem deteta.
3) Neka se isprljaju!
Preterivanje u održavanju higijene može da dovede do poremećaja bebinog imuniteta i da doprinose nastanku alergija, astme i ekcema. Naravno, održavanje higijene veoma je važno, ali to ne znači da čovek treba da živi u potpuno sterilnoj sredini.
"Kako će deca da steknu imunitet ukoliko je sve oko njih sterilno. Tu se podrazumeva momenat kada im padne nešto na pod ili kada roditelji neće decu da šalju u vrtić da ne bi bila stalno bolesna. Roditleji nikako da shvate da se na taj način stiče imunitet, jer ako se u vrtiću ne susretnu sa infekcijama, u školi će", ističe dr Jonev.
Doktor zato savetuje roditelje da puste decu da se isprljaju u blatu, i dok se nalaze napolju da im dozvole da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Da im dopuste da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to rade.
"Parola "čistoća je pola zdravlja" u ranoj dobi postaje "nečistoća je pola zdravlja". Roditelji greše kada deci brane da se igraju u pesku i valjaju po travi. Upravo treba da ih uče kako da sade biljke, sve bez rukavica", kaže dermatovenerolog dr Gorana Isailović.
Takođe, nema potrebe deci stvarati strah od životinja: ukoliko pas redovno ide kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete.
4) Fizička aktivnost razvija mozak
Današnja deca su više nego ijedna genracija pre, troma, nespretna, profesori fizičkog vaspitanja se žale da klinici danas ne umeju ni loptu da uhvate kako treba, da se zadišu čim potrče... A sve to utiče i na njihov intelekt!
Hroničan nedostatak fizičke aktivnosti i to one uz kakvu su odrastale prethodne generacije, jedan je od glavnih krivaca za uznemirujuće stanje razvoja u kakvom su današnja deca, smatra i dr Ranko Rajović, osnivač Mense Srbije.
"Mozak se razvija intenzivno posle rođenja i formira sve glavne puteve do pete i još malo do sedme i dvanaeste godine. U tom periodu je važno pružiti detetu prirodno okruženje u kakvom se mozak kroz evoluciju razvijao. Ukoliko detetu uskratimo neke od tih aktivnosti, smanjujemo aktivnost pojedinih regija kore velikog mozga, koje stvaraju manji broj veza (sinapsi) sa drugim regijama. Dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od toga kako su sinapse povezale različite regije mozga", objašnjava autor "NTC sistema učenja" dr Ranko Rajović.
Rajović smatra da su upravo aktivnosti poput vrtenja u krug, penjanja i skakanja korisne za razvoj mozga i inteligencije, dok ih brižni roditelji sputavaju kako bi izbegli po koju modricu i ogrebotinu.
5) Priča o škakljivim temema
Kada je problem rizičnog ponašanja u pitanju, a to su rano stupanje u seksualne odnose, konzumacija alkohola i droga i drugo, šansa da dete to uradi sa 15 godina, što je zaista rano, smanjuje se ukoliko porodica ima redovne porodične sastanke, ukoliko je atmosfera u kući prijateljska, ukoliko roditelj i dete imaju svojih sat vremena "jedan na jedan" bar jednom nedeljno, ili bar jednom u dve nedelje, smatra Nikolina Milosavljević.
"Sve su to trenuci kada roditelj može započeti otvorenu komunikaciju sa detetom na teme seksa, droge i alkohola, kao i upotrebu interneta u (ne)bezbedne svhre. Roditelj može kroz otvorena pitanja da podstakne dete da razmišlja o posledicama svega toga.
Bilo bi poželjno kada bi roditelji uveli rutinu da porodica svaki dan večera zajedno, bez telefona i tableta, gde bi se onako neobavezno, kao sa svojim prijateljima, ćaskalo o svakodnevnim stvarima. Sama večera traje oko 20 minuta, što ne bi trebalo da je mnogo", zaključuje psiholog Milosavljević.
6) Ne kontrolišite dete i ne radite sve umesto njega
Školski psiholog Branka Tišma ističe još jedan problem - današnja deca su isuviše nesamostalna.
"Naša deca su nesamostalna. Umesto da kontrolišemo decu, valjalo bi učiti ih vrednostima koje želimo da poseduju. Ne treba da obavljamo za njih i umesto njih ništa, bolje je potrošiti na početku malo više vremena da nauče da samostalno obavljaju različite aktivnost."
Kao primer za mlađu decu Tišma navodi oblačenje, ostavljanje svojih stvari i igračaka na mesto, a za starije uzraste samostalno učenje i obavljane raznih aktivnosti vezanih za ličnu higijenu, održavanje ličnog prostora.
"Odlaganje obaveza je česta pojava. Treba da vodimo računa da svoje obaveze obavljaju na vreme, a da njihove aktivnosti imaju ograničeno trajanje, i da se ne "razvlače"", kaže Tišma.
7) Porodica za "okruglim stolom"
Praksa porodičnog sastanka omogućila bi deci da razvijaju veštine rešavanja problema, zbog čega bi bilo idealno organizovati ih jednom nedeljno, a prihvatljivo bi bilo makar i dvaput mesečno.
"Na porodičnom sastanku, potrebno je da su svi mentalno i fizički pristutni: dakle, bez telefona ili tableta. Tada bi se članovi porodice dogovorili kako će organizovati neki posao: nedeljno sređivanje kuće ili tavana, ili kako će organizovati finansije, pogotovo kada je potrebno platiti ekskurzije i knjige. Takođe, u toku porodičnog sastanka mogu se rešavati određeni problemi koji su iskrsli u međuvremenu (na primer, ako jedno od dece izbegava da obavi obaveze koje su ranije dogovorene)", objašnjava psiholog.
Ona napominje da je atmosfera u toku sastanka veoma važna, te da bi ona trebalo da bude mirna i pozitivna, bez osuđivanja i kritikovanja članova porodice, čak i ako nisu uradili nešto što je ranije dogovoreno. Potrebno je da svi članovi porodice budu usmereni na rešenje problema, odnosno na to kako da pomognu toj osobi koja nije obavila svoje dužnosti da preuzme odgovornost, i na kraju to i uradi iako joj se ne dopada.
"Sam porodični sastanak ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta i važno je završiti ga nekom pozitivnom aktivnošću, kao što je društvena igra, ili davanjem komplimenata jedni drugima za određene pozitivne postupke."
[caption id="attachment_118362" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Profimedia[/caption]8) Zakažite sastanak sa svojim detetom
Često se dešava da zbog preopterećenosti svakodnevnim obavezama roditelji ne stignu da se posvete svakom detetu posebno, primećuje psiholog Nikolina Milosavljević.
"Desi se da se roditelj više posveti jednom detetu, zbog domaćih zadataka recimo, pa i ne zna šta se drugom detetu dešava u životu. Zato je važno da se sa svakim detetom ponaosob organizuje posebno vreme, kao neka vrsta sastanka, tokom kog bi roditelj i dete radili one aktikvnosti u kojima uživaju."
To mogu biti odlazak u pozorište, bioskop, poslastičarnicu, biblioteku, knjižaru, ili bilo šta drugo što vole zajedno da rade. Važno je da to vreme koriste da se lepo provedu ili da možda popričaju o nečemu što je detetu aktuelno.
"Uvek se savetuje roditeljima da u svom kalendaru rezervišu posebno vreme sa svakim detetom i da ne odsupaju od njega skoro nikada, da to vreme bude pre svega prijatno, a ne da bude vreme kada će roditelj dete kritikovati i držati mu lekcije - napominje naša sagovornica."
9) Igrajte se svi zajedno
Igra je, za dete, važna zato što kroz igru dete prevazilazi određene emocionalne blokade ili poteškoće, kao i razvojne zadatke koji stoje pred njim. Roditelj može ovde biti jako važna karika i potrebno je da pusti da dete vodi igru, određuje ko će "igrati" koji lik, samo određuje da li će roditelj promatrati igru ili učestvovati u njoj.
Na taj način, roditelj pomaže detetu da prevaziđe neke unutrašnje poteškoće koje možda ni ne mogu da se vide na prvi pogled.
Ovaj savet je posebno značajan za roditelje čija su deca mlađa od 11 godina, a potrebno je da se posvete igranju sa detetom barem 15 minuta dnevno, kaže Milosavljević.
10) Ne kritikujte ih unedogled, pohvalite ih
Razvili smo naviku da decu stalno grdimo, kritikujemo, podsećamo i prigovaramo im, primećuje školski psiholog Branka Tišma.
"Umesto toga bismo mogli da pravmo dogovore kojih ćemo se pridržavati. Sadržaj našeg obraćanja deci može i treba da bude i pohvala za ono što su uradili kako treba. Ne treba ih lagati i obećavati im ono što ne možemo da uradimo, ili ono što je nerealno za njihov uzrast. Ne treba ih porediti sa drugima. Deca vole da čuje i naše doživljaje iz detinjstva. Treba da postoje granice i jasan porodični raspored aktivnosti", nabrojala je Tišma najčešće greške u svakodnevnoj komunikaciji roditelja prema deci.
"Često kažnjavamo decu, i svi naši vaspitni postupci se često svode na ograničavanje, ali bi trebalo da razmislimo pre nego što izreknemo kaznu. Kazne često "lepimo" jednu na drugu, tako da traju beskonačno iz ugla deteta. To zapravo proizvodi suprotan efekat, te deca odustaju od onoga što im je uskraćeno kaznom", zaključuje Tišma.
Savet plus: Unapredite sebe da biste mogli da pomognete detetu
Milosavljević je napomenula važan parametar u uspešnom odrastanju deteta: ono mora da ima roditelja koji ume da se suoči sa roditeljstvom.
"Roditelji bi trebalo da u 2019. godini počnu da rade na razvoju svojih roditeljskih kompetencija kojima će pomoći detetu da razvija svoju emocionalnu inteligenciju. Naime, kada roditelj ima razvijene veštine kao što su aktivno slušanje, prepoznavanje i imenovanje emocija, reflektovanje, korišćenjem tih veština pomaže detetu da prepozna emocije koje oseća i da ih imenuje, a to je osnova za dalji razvoj emocionalne inteligencije kod deteta."
(yumama)
#Bolešljiva #Deca #Nega #NemajuStrpljenja #Progovaraju #SAVETI #Stučnjaka #Zdravlje #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар