PANDEMIJA KREIRALA LOKDAUN GENERACIJU!

Nakon Milenijalaca i Zed generecije, koje su zbog svoje specifičnosti dobile i institucije poput Centra za generacijski kinetizam (kompanija koja istražuje globalne navike milenijalaca i generacije Z), a koje prozivaju generacijama koje ne treba lako otpisati, iako s po svemu unazađene, vreme u kojem živimo izrodilo je i novu Lokdaun generaciju.  

Uprkos tome što su to prve generacije ljudi koji praktično rođene sa novom tehnologijom, ličnim računarima, pametnim telefonima, internetom i globalnim protokom informacija, zadesilo se tako da su unazađene kompletno pogrešnim načinom upotrebe tehnologija, kao i nakaradnim instrukcijama za život.  

Dostupnost svih informacija u sekundi, nije unapredilo ni Milenijalce ni Zedovce, već je donelo manjak poštovanja prema roditeljima i školi zato što više nisu izvor informacija o životu na tradicionalan način, već je “Doktor Gugl” preuzeo primat sa neselektovanim i neobeleženim uputstvima za življenje.  

Bez jasnih putokaza šta je dobro, a šta ne, klinci su kreirali sistem vrednosti koji nije doneo boljitak, već unazađivanje u odnosu na one generacije koje tokom svog odrastanja nisu imale dodira sa naprednim tehnologijama.  

Postali su laka meta mimova i pogrdnih komentara zbog navodnog „neuspeha“, „lenjosti“ i veće zavisnosti od roditelja.  

Imali su od sebe visoka očekivanja: sa više godina obrazovanja u odnosu na roditelje i društveno raznolikijim sastavom, milenijalci (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine) sanjali su o većem prosperitetu i globalnom uticaju od mnogih prethodnih generacija. 

Međutim, međunarodne ankete pokazuju da su milenijalci u stvarnosti skloniji da budu u dugovima nego njihovi preci i da im, u proseku, treba duže da napuste roditeljski dom ili postignu tradicionalne pragove u životima odraslih, kao što je kupovina imovine ili automobila. 

Da sve bude gore, oni sada dobijaju prezrive poglede i od generacije Z, one koja ih je nasledila, koja za milenijalce kaže da im generalno izaziva „transfer neprijatnosti". 

Međutim, obe generacije uživaju u društvima koje od njih svesno kreiraju Frankeštajne novog doba, u nemogućnosti da ih podvedu pod kontrolu u konzumaciji informacija, od kojih je većina u najmanju ruku neupotrebljiva, a većinom izrazito štetna.  

Internet generacije bi trebalo da su obučene da naslede svet u kojem živimo i naprave od njega mnogo bolje mesto za život. Umesto toga, doživele su veći krah od onog koji se dogodio njihovim roditeljima zbog ratnih decenija, koje su odgajile napaćenu i propalu generaciju.  

I ako smo mislili da je to sva šteta koja se desila, onda nismo svesni da je pandemija Covid 19 kreirala monstruma od kojeg niko više ne zna šta da očekuje. Nastala je nova Lokdaun generacija,  

Pod pritiskom pandemije i online školovanja, klinci su se posvetili isključivo onlajn komunikaciji i desila se potpuno desocijalizacija. Novi način školovanja i novi način druženja, kao i zatvaranje u kuće, dovelo je do psihološkog pritiska koji je doneo granična ponašanja. 

Posledice će biti vidljive tek za godinu do dve, kako kažu američki psiholozi, pa ćemo imati priliku da se suočimo sa defektima u ponašanju i pogledu na svet.  

• Pandemija je ophrvala svet na način na koji nismo bili u mogućnosti da kreiramo preventivu, kada je reč o mentalnom stanju onih koji nas nasleđuju. Organizacija školovanja na daljinu dodatno je povećala broj anksioznih i depresivnih adolescenata, kojima je i sam pubertet problematičan period razvoja. Nismo u stanju čak ni da procenimo kolikoj šteti ćemo ubrzo svedočiti, kada je reč o lokdaun generaciji. – izjavio je jedan od stručnjaka iz američkog Centra za generacijski kinetizam.  

Možda i ne treba biti toliko začuđen stanjem mladih danas, imajući u vidu da je sam školski sistem u velikom padu već decenijama. Kako se može očekivati od mladih bilo kakav napredak, ako znamo da su, na primer, prosvetni radnici prekinuli petomesečni štrajk koji je u osnovnim i srednjim školama počeo 17. novembra 2014. godine. Pet meseci bez kontinuiteta i tako vrlo često. S druge strane, rat između Vlade i prosvetara odrazio se na decu. Odluka o prekidu štrajka doneta je nakon što je Vlada Srbije dala usmene garancije o njenoj posvećenosti zahtevima prosvetnih radnika kroz realizaciju dogovora. Ministarstvo prosvete je tokom štrajka pokušalo da zastraši nastavnike, kada je 19. februara 2015. odlučilo da dodatno smanji, za deset procenata već umanjene plate onima koji se usled tog smanjenja i nalaze u štrajku. 

Nakon toga, nikome više nije bilo ni do nadoknade niti do posvećenosti onima koji će našu zemlju voditi u budućnosti.  

Izvor: http://tajmlajn.net 

#Covid #Pandemija #Tajmlajn #PRessSerbia #PRessSrbija