Uverena sam da mi je sudbina vrlo rano odredila trenutak kada ću svoj život podeliti na dva dela.
Nikako na doba pre i posle korone. Bilo bi to vrlo površno tumačenje onog što osećam. Imala sam tu sreću da mi samoća bude data kao opipljiv predmet koji samo treba da istražim. Istraživanje samoće je put u beskonačnost. Nigde se ne nazire kraj jer bi se izgubio smisao. Pa i sada dok pišem svoj novi roman, kada zatvorim rukopis i uputim se ka reci, razmišljanja me odvuku nekoj novoj, sledećoj prići, neispričanoj, a željenoj. To je piščeva samoća, istovremeno i sloboda. Često govorim da je pisac usamljeno biće u realnom svetu, a da kompletnu slobodu doživljava u drugom svetu gde otvara sve ventile vlastitih emocija, ponesem nekom drugom energijom, likovima koje je stvorio, pričom čiji kraj ne nazire, nekada ga i ne želi sasvim sebično čuvajući to stvoreno za sebe. Jer lepota je jedino u stvaranju, sve ostalo dolazi kao Sunce posle kiše koje često i ne prija. Zna da pregreje dušu. Sloboda, zdravlje i ljubav su vrednosti koje svakom biću daju smisao života, razlika je jedino u tumačenju i doživljaju istih, što je i prirodno jer se i međusobno razlikujemo. U mom umu postoji jedna realna linija na kojoj sloboda stoji rame uz rame sa zdravljem i ljubavlju. Ne postoji tu nikakav balans, jer vodi na manipulaciji života. Tada nastaje lom u duši sa kojim se teško izborimo. To je suština mog bića.
Pisanje me dodatno oplemenilo, a druženje sa čitaocima doživljavam kao realnost kada se suštinski suočavam sa onim što sam činila u svom imaginarnom svetu. Lepo je kada čujem kako moji čitaoci željno iščekuju moj novi roman, ali nikada me to nije ponelo da požurim, već usporilo, jer ako pisac u sebi nema strpljenja da gradi priču, a da ne preskoči nijedan stepenik, sigurna sam da će njegovo delo ličiti na švajcarski sir – ukusan, ali sa mnogo rupa. Ne želim nijednu prazninu te vrste, ne želim kratku slast, tako da roman gradim mesecima, godinama, posvećena u onoj meri koliko mi to dopušta znanje, talenat, intelekt, iskustvo i zanatska veština kao nerazdvojiv elemenat stvaranja.
Vreme kada je sve stalo na planeti bilo mi je dragoceno, jer sam pisala svoju devetu knjigu, a ono što sledi na jesen su tri sajma za čije učešće je IPK Cepelin potpisala ugovore tako da sam u septembru u Banja Luci, a u prvoj polovini oktobra u Sarajevu, potom od 25.10. do 1. 11. 2020. u Beogradu na Sajmu knjiga. Sem toga, svi moji naslovi nalaze se u Delfi i Vulkan knjižarama, a mogu se poručiti i putem mog sajta ww.angelinapetrovic.com
Realni svet je danas nepredvidiv, pa se iskreno nadam da se zakazani termini održavanja sajmova neće više pomerati, jer svi znamo da bi jedino drugi talas pandemije na to uticao. Radujem se i književnim večerima, ali ovog trenutka je rano govoriti o tome. Sigurna sam da je lepota i u čekanju zato i poručujem ovom prilikom svima da se čuvaju i budu odgovorni, da u svakom trenutku života pronalaze zaboravljene sitnice u kojima stanuje njihov duševni mir.
#AngelinaPetrović #Spisateljica #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар