Iako su mnoge zemlje počele da ublažuju mere restrikcija, turizam je i dalje u velikom problemu. Ovo su iskustva turističkih radnika tokom pandemije – doživljavali su uvrede, prozivke, pretnje…
Mnoge turističke agencije su i dalje zatvorene, aranžmani otkazani, a refundacija stopirana, nakon odluke velikog broja vlada da pokrene takozvane turističke vaučere koji će biti zamena za uplaćen aranžman.
Stopiranje refundacije pomoglo je agencijama da opstanu i zadrže likvidnost, ali je definitivno razljutilo mnoge koji su računali, u doba krize, na taj novac.
Britanski mediji su preneli kako ABTA (Britanska asocijacija travel agencija) redovno prima pritužbe besnih Britanaca.
Svi oni se osećaju izdanim nakon odluke britanske vlade da im ne vrati novac u zvaničnom roku za povraćaj novca od 14 dana.
I dok neke agencije nailaze na razumevanje kod klijenata, veći je broj onih koje primaju mejlove prepune pretnji i optužbi, te urlanje nezadovoljnih putnika na telefon.
Kolege sa Travel Mole sajta razgovarale su sa zaposlenim u četiri britanske agencije koje se bore sa krizom, ali i pritiscima od strane putnika kojima su putovanja otkazana, bez povraćaja novca.
Očekivano, svi oni su tražili da njihovi identiteti ostanu anonimni…
Iskustvo br. 1
Radim u sedištu jedne travel agencije, a zlostavljanje koje sam primala od partnera i agenata je bilo strašno!
Razumela bih ljutnju putnika, ali ne i sopstvenih kolega. Vikanje na telefonu od jednog agenta bilo je toliko da je moj suprug došao u sobu i rekao mi: „odmah podnesi ostavku, ne sme tako da priča sa tobom“.
Već nedeljama sam pod stalnim stresom i u suzama, a do sada mi ništa nije ponuđeno, pa čak ni zahvalnica.
Oni koji su vikali na mene, želeli su momentalnu akciju, koju ja nisam mogla da obezbedim zbog nedostatka osoblja.
Želeli su povraćaj novca koji nije bio moguć i nisu prihvatali druga rešenja.
Menadžment nije uradio ništa drugo sem da mi je rekao „ne trpi to i iskuliraj“.
Videla sam kako se prodajni sektor konstantno hvali i hrabri, video snimke koje su stariji rukovodioci snimili za zaposlene. Na nas koji smo radili bez prestanka tokom pandemije, u glavnom uredu, pa i duže sate nego normalno, bez odmora i sa manje osoblja, kao da su zaboravili. Dobijali smo od njih tek mejlove sa informacijama ili za nešto što smo pogrešno uradili.
Posao mi je generalno stresan, ali ga volim. Međutim, način na koji su se određeni ljudi ophodili prema nama, baš me je iznervirao.
Stalno sam u suzama i ozbiljno sam odlučila da tražim drugi posao kada se sve ovo završi.
Iskustvo br.2
Iako je velika većina mojih klijenata draga i puna razumevanja, dobijao sam redovno nekoliko pritužbi, kako mejlom, tako i telefonom.
Pretnji nije bilo, ali je zato bilo dosta vikanja, psovki i vrištanja.
Šta su mi govorili?
Pa, da sam se ponašao nehumano, da sam lagao, da sam uzeo njihov novac, da se nadaju da će moja kompanija propasti, da se ponašam nezakonito, da će moju kompaniju odvesti na sud, da ću „zažaliti zbog ove odluke“ i da ‘ne znam sa kim pričam’.
Verujem da je to više bilo usmereno na celu kompaniju, nego na mene lično, ali opet, nije mi bilo prijatno da čujem sve to.
Dok sam još uvek bio zaposlen (sada se smejem) moj poslodavac je pružao podršku i rekao svima nama da ako se neko od putnika poziva na zakon, da ih uputimo na našu pravnu službu. Ipak, mnogi kupci to nisu prihvatili i sav stres i bes su istresali na nama.
Moji dugogodišnji klijenti su me neverovatno podržavali tokom svega ovoga, govoreći mi kako se iskreno nadaju da će moja kompanija proći kroz krizu bez problema, a ja uspeti da sačuvam svoj posao.
Brinem se za svoju kompaniju, pošto je ovo najozbiljnija kriza sa kojom smo se suočili.
Prosto znam da kompanija neće moći sve nas da zadrži, očekujem da u julu ostanem bez posla, sada i zvanično.
Iskustvo br. 3
Nazivali su me lopovom, lažovom, prevarantom!
Rekli su mi da će se moje ime povlačiti na društvenim mrežama, a ja sam već prestao da brojim koliko puta su mi citirali Odeljak 75.
Došao sam u fazu kada ne želim ujutru da uključim računar.
Užasava me pomisao šta bih mogao da pronađem u inbox-u.
Srećan sam jer je većina mojih klijenata bila zaista puna razumevanja i strpljenja, ali imam posla sa nekim kupcima koje je rezervisao bivši zaposleni, koji nije imao uopšte saglasnost za to.
Znam da su mnogi agenti imali i gore situacije. Čuo sam da je jednom razbijen izlog i ceo prostor.
Takođe, moram da naglasim kako smo svi mi radili vrlo naporno za vreme praznika, jer su mnogi dobijali toliko pogrešnih informacija na koje smo morali da im odgovorimo.
Vladao je totalni nedostatak jasnih i tačnih informacija oko povraćaja novca.
Iskustvo br. 4
Većina mojih klijenata je bila u redu, s obzirom da već godinama imam dobru saradnju sa njima, ali par ljudi je zvao u nedogled da se raspita o vestima o povraćaju novca.
Ni mediji nam nisu pomagali sa konstantnim širenim dezinformacija.
Ovi ljudi koji su zvali ne krive mene, samo se brinu i raspituju.
I počinju da traže povraćaj novca, ali krivi su operateri. Najgori je TUI.
Oni čak ne šalju obaveštenja putem mejla za pojedinačne rezervacije da bi kupcima rekli da im je odmor otkazan i kakva prava imaju sada.
Zato ljudi mogu samo da se informišu ako prate Travelmole ili neke druge travel platforme na društvenim mrežama.
Mi agenti kada se čujemo sa njima, dobijemo odgovor kako ne mogu da pomognu agentima treće strane i da će nas neko kontaktirati. A to se naravno ne desi uopšte!
Za otkazane rezervacije sam samo dobio fakturu i rešenje otkaza, ali bez povraćaja novca.
ABTA bi morala da bude na leđima TUI-ja.
(travelmagazine/pixabay)
#IskustvaTurističkihRadnika #Pandemija #PressSerbia #PRETNJE #Uvrede #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар