Još nema naučnih dokaza, iako se ceo svet u borbi protiv korone uzda u još nam dalek "imunitet stada", da se razvija otpornost posle preležanog kovida, koliki je stepen zaštite, niti koliko traje.
Poslednje objavljene studije u Americi pokazuju da antitela, čak i ako se razviju posle preležanog kovida, možda i nisu zaštita od virusa.
Precizan mehanizam delovanja virusa koji se pojavio krajem prošle godine, prvo u Kini, još nije otkriven, pa se ne zna ni zašto se kod nekih stvaraju antitela, a kod drugih ne.
I Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da još nema potvrde da oni koji su preležali kovid 19 ne mogu ponovo da se razbole:
- Nema dokaza da su osobe koje su se oporavile od kovida 19 i imaju antitela zaštićene od ponovne infekcije virusom korona.
Naš priznati imunolog dr Srđa Janković iz Univerzitetske klinike u "Tiršovoj" navodi da se otpornost na virus ne meri samo prisustvom antitela.
- Antitela nisu jedini mehanizam odbrane od infekcije, postoje i drugi, samo se oni teže dokazuju analizama koje su u rutinskoj primeni - kaže dr Janković.
SZO se, ipak, drži dosad ustanovljenih činjenica o virusu korona i bolesti koju izaziva i zato je protiv izdavanja "sanitarnih pasoša" ili sertifikata kojima bi se potvrđivalo da osoba koja je preležala kovid 19 nije pod rizikom, jer se ne može garantovati za tačnost takvih tvrdnji.
Kroz prizmu takvog stava, možda je uzdanje u "imunitet stada", kada je novi virus korona u pitanju, velikim delom "hvatanje za slamku". Zasad se o koroni, kaže prof. dr Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog, pouzdano zna samo kako se prenosi i kako može da se spreči.
Iako mera otpornosti posle preležane korone nije ni precizirana, ni definitivno utvrđena, sve dosadašnje studije ukazuju na to da se na novi virus, kao ni na "njegovog rođaka" - SARS, ne razvija trajni imunitet. Najnovije studije, naime, ukazuju da je svet još daleko od "imuniteta stada" na virus korona. Tačan prag "imuniteta stada" za novi virus još nije jasan, ali stručnjaci veruju da bi trebalo da bude od 60 do 80 procenata. To, praktično, znači da ćemo solidnu kolektivnu zaštitu imati kada bolest koju izaziva ovaj virus preleži bar 60 odsto populacije. Od toga smo, izvesno je, još daleko. Analize iz Londona, recimo, pokazuju da antitela ima 17,5 odsto obolelih, u Madridu - 11,3, a u Bostonu - 7,1. Švedsko istraživanje pokazalo je da je samo 7,3 odsto stanovnika Stokholma razvilo antitela na virus korona.
Niži nivo imuniteta u populaciji, kažu naučnici, može donekle da uspori širenje bolesti, ali "imunitet stada" je prelomna tačka iznad koje je malo verovatno da infekcije prelaze u velike epidemije.
KINESKA ISKUSTVA SUPROTNA ZAPADNIM
Samo 10 odsto ljudi koji su preležali kovid 19 ne razvije antitela na novi virus korona, izjavio je za "Novosti" doktor Peng Džićijang, vođa kineskog medicinskog tima u Srbiji, na osnovu iskustava Kine u borbi protiv epidemije. To što nemaju antitela, ipak, kaže doktor Peng, ne znači da će iznova da se inficiraju ovim virusom, dok su oni koji su razvili antitela posle preležane nove zarazne bolesti, tvrdi doktor Peng, sada otporni na koronu.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Novosti
#Antitela #ImunitetKrda #Istraživanja #KoronaVirus #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар