Nuspojave lekova su jako česte!

Pazite kako i šta konzumirate.

---

Dugotrajne terapije lekovima mogu imati teške posledice na organizam, što se ponekad može sprečiti. Važno je informisati se i razgovarati sa svojim lekarom  ako osetite tegobe.

Moderna medicina forsira razvoj lekova za lečenje ili ublažavanje simptoma koji mogu život činiti nepodnošljivim, no osim njihove dobrobiti oni često "nose" rizik ozbiljnih nuspojava.

Primera radi, ako nam nedostaje samo jedna hranjiva materija, možemo osetiti čitav niz reakcija tela u obliku nuspojava, a što duže uzimamo neki lek, one su izglednije.

Naime, nuspojave na lek se ne moraju pojaviti u razdoblju njegovog korištenja, već mogu i godinama kasnije. Čak i ako jedemo veće količine voća i povrća, naš organizam može sintetisati samo delić vitamina i minerala iz njih, a vitamini koje smo uneli mogu ometati rad leka.

Statini

Ovo hemijsko jedinjenje suzbija enzim HMG-CoA reduktazu u jetri, koja je odgovorana za proizvodnju holesterola. No uzimanje leka blokira sposobnost organizma koenzima Q10 ili CoQ10, ključnog za proizvodnju energije u mišićima. Osim toga, Q10 je moćan antioksidans. Holesterol je takođe važan u sintezi vitamina D, koji čini kosti jakima i štiti telo od brojnih vrsta raka.

Rizici: Umor, gubitak i problemi s pamćenjem, zadihanost, grčevi u nogama, česte upale.

Antibiotici

Oni ubijaju loše bakterije, ali i one dobre koji proizvode vitamin B potreban našem organizmu. On je ključan u održavanju tonusa mišića, zdravlja srca i kostiju, kao i nervnog sistema.

Rizici: Bolesti srca, povećani rizik od nastanka raka, grčevi u nogama, smanjen rad štitne žlezde, gubitak koštane mase.

Lekovi protiv bolova

Nesteroidni lekovi poput ibuprofena i aspirina funkcionišu na način da blokiraju delovanje prostaglandina, hemikalije koja je okidač za upale, bol i visoku temperaturu. No prostaglandini štite sluznicu želuca od delovanja kiseline, pa se tako mogu povećati rizici od čireva na želucu i krvarenja, što dovodi do gubitka gvožđa.

Osim toga, lekovi protiv bolova smanjuju aktivnosti folne kiseline potrebne da bi se smanjio homocistein, koji je povezan s sprečavanjem nastankabolesti srca.

Rizici: bolesti srca, depresija, rane u ustima, anemija.

Lekovi za visok pritisak

Visok pritisak se reguliše ACE inhibitorima, lekovima koji rastežu krvne sudove, a vežu se za mineral cinka u organizmu. No kako je cink vezan, on ne može nadomestiti potrebne količine za rast ćelija, proteina važnog za rast kose i noktiju kao i jačanja imuniteta.

Rizici: Gubitak polne želje, problemi s prostatom, gubitak kose i otežano zarastanja rana.

Antidepresivi

Najčešći tretman za depresivne poremećaje su selektivni inhibitori ponovne aktivacije receptora serotonina, hemikalije povezane s dobrim raspoloženjem. No oni takođe mogu snižavati količinu hormona štitne žlezde koji reguliše rad metabolizma, probave i kontrole mišića. Kako količina hormona opada, telu je potrebno sve više joda.

Rizici: slab rad štitne žlezde, dobijanje na težini, loš imunitet.

Diuretici

Često se koriste u lečenju hipertenzije, zatajenja srca i edema, povećavajući količinu urina koji proizvode bubrezi. Na taj način iz tela izbacuju vitamin C, neophodan imunitetu za zarastanje rana, kao i kalcijum.

Rizici: Sporo zarastanje rana, grčevi u nogama, krhke kosti

Hormonska terapija

Ova grupa lekova reguliše potrebne količine hormona, no i posredno uništava dobre bakterije u želucu koje sintetišu hranjive materije poput vitamina B6 i cinka.

Rizici: Poremećaj spavanja, gubitak pamćenja, razdražljivost, srčane bolesti, povećan rizik od raka.

Lekovi za dijabetes

Oni redukuju količinu glukoze koju proizvodi jetra te ograničavaju apsorpciju šećera pa receptori insulina postaju veoma osetljivi. No neki dijabetski lekovi smanjuju količinu hemoglobina, što može dovesti i do niske vrednosti vitamina B12 u organizmu.

Rizici: Anemija, grčevi u mišićima, umor, gubitak memorije, nepravilan rad srca.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas

 

#Kontraindikacije #Lekovi #NeželjeniEfekti #Nuspojave #PRessSerbia