Isticanje da je pasulj sirotinjska hrana u tradicionalnoj medicini nema uporište. U kuvanom obliku se zbog teške svarljivosti ne preporučuje jedino osobama sa želudačnim i crevnim smetnjama. Ali zato može da se jede pasiran, u obliku kaše, pirea, supe sa mirođijom, koja smanjuje stvaranje kiseline, nadimanje i druge smetnje u toku varenja.

Za smanjivanje nadutosti i gasova treba mu dodati prirodne začine, poput kima, peršuna, nane, belog luka, đumbira, lorbera i karija. Pasulj dugo održava stanje sitosti, ali ga ne treba jesti više od tri puta nedeljno.



Ima dobru kombinaciju vlakana i folne kiseline, zbog čega je savršen čuvar od moždanog udara, bolesti srca i debelog creva. Posebno se preporučuje u ishrani dece i trudnica. Povoljno deluje na osobe koje pate od anemije, bolesti zuba, uva, bronhitisa, glavobolje, depresije, krvarenja iz nosa, pa čak i impotencije. Delotvoran je i kod nesanice, osteoporoze, prehlade i gripa, hemoroida, hroničnog umora i stresa.

Naučnici sa državnog Univerziteta u Koloradu testirali su šest vrsta ovog povrća i ustanovili da najviše antioksidanasa i drugih korisnih sastojaka imaju crveni i šareni, a najmanje beli i žuti pasulj.