Teško je prepoznati osobe koje lažu. One ne mucaju niti imaju ubrzan puls, i zato psiholozi imaju poteškoća u pronalaženju ovakvih osoba. Nedavno su otkrili još jednu tipičnu karakteristiku, koja, međutim, ima kulturne osobenosti. Ne lažu svi ljudi na isti način!
Ljudi iz Afrike ili Azije odlikuju se drugačijom kulturom laganja nego ljudi iz zapadnih zemalja. Ovo je rezultat studije koju su naučnici sproveli sa ciljem da utvrde jezičke promene prilikom laganja.
Ona je pokazala da Evropljani i prilikom laganja sebe više vide kao individuu, a Afrikanci i Azijati kao člana neke grupe koju žele da zaštite.
Oni su testirali 320 osoba iz Velike Britanije. Od njih, 80 učesnika je sebe smatralo Britancima, dok su drugi naveli da su emigrirali iz Afrike, Azije ili Istočne Evrope i da u Velikoj Britaniji žive kao prva generacija doseljenika.
Za ovu studiju, objavljenu u stručnom časopisu „Royal Society Open Science”, bilo je neophodno da pripadnici iste etničke grupe slažu jedni druge.
Obe grupe su u svesku pisale jedan istinit i jedan izmišljen doživljaj. Osim toga, trebalo je da izaberu određenu temu za diskusiju, poput smrtne kazne ili istopolnog braka, i na osnovu toga zapišu svoje istinito i neistinito mišljenje. Učesnicima je obećan novac u slučaju da laži ostanu neotkrivene.
Britansko-holandski tim istraživača okupljen oko Pola Tejlora sa Univerziteta Lankaster istraživao je otkucane tekstove sa lingvističkim programima na osnovu do tada poznatih obeležja laži. Tako je do sada iz studija, koje su gotovo isključivo vršene u zapadnim zemljama, poznato da lažovi manje koriste reč „ja” kako bi se distancirali od svoje laži.
Laži sadrže i relativno malo konteksta i sporednih informacija, a lažljivci koriste i dosta „negativniji jezik“, verovatno zato što se osećaju krivim.
Tejlor i njegove kolege pretpostavljaju da su ova obeležja karakteristična samo za određene kulture, jer su prethodne studije pokazale da se kultura odražava na upotrebu jezika. Ovde se posebno misli na individualne i tzv. kolektivističke kulture u koje spadaju Afrika i Azija. One su više usmerene na grupu nego na samoostvarenje pojedinaca.
Činjenica je da su ispitanici iz Azije ili Afrike prilikom izgovaranja laži čak više koristili reč „ja“. Naučnici zato smatraju da je društvo na taj način distancirano od laži.
Kod Engleza i drugih Evropljana u pričama su nedostajala individualna iskustva. Obe grupe su prilikom laganja više opisivale individualna iskustva, verovatno kao kompenzaciju za to što je ovim lažima nedostajala društvena interakcija. Oba efekta javila su se samo prilikom laganja o nekom doživljaju, ali ne i o lažnom mišljenju.
Tu su ispitanici više koristili neki „pozitivniji jezik” nego prilikom iskazivanja sopstvenog mišljenja. Zbog toga naučnici pretpostavljaju da je to neka vrsta strategije koja možda treba da doprinese socijalnom miru.
Svaki čovek prosečno slaže („okrene istinu”) dva puta u toku dana. Naučnici pretpostavljaju da su dosadašnja nagađanja o lažima bila veoma pojednostavljena. „Individualno mišljenje o tome da li je neko iskren najčešće se bazira na ličnim iskustvima ili naučnim ispitivanjima sa Zapada”, kaže Pol Tejlor u svojoj izjavi. Procene koje nisu savim tačne ili verodostojne bi mogle da imaju uticaj na pravosuđe.
Laganje je kompleksan fenomen i zbog toga ne postoji jedan jedini sigurni znak uz pomoć koga ga raspoznajemo, ali jedno je sigurno: ko laže nalazi se pod velikim stresom. I to se kroz pojedinosti može uočiti, kako objašnjava Daniel Šulce, kulturolog sa Univerziteta u Vircburgu.
Eksperti ipak imaju posebne metode kako da neiskrenim osobama olakšaju put do istine ili kako da im otežaju laganje. „Za ovakvu osobu je, na primer, veoma komplikovano da priču ispriča naopačke”, kaže psiholog Suhocki.
Saznanja nove studije bi mogla da budu od velikog značaja prilikom saslušavanja u policiji, bezbednosnih kontrola na aerodromu ili kod pregovora sa otmičarima. Neke metode otkrivanja laži bi morale još da se dorade. Na kraju krajeva, mogu postojati i laži karakteristične samo za neku državu ili društvo.
(redinfoportal/pixabay)
#PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар