Sinoć je u Akademiji 28 održana promocija nove knjige Žarka Lauševića „Sve prođe, pa i doživotna“ u izdanju „Hipatije“ .
Autor se prisutnima obratio video porukom.
[video width="1920" height="1080" m4v="http://www.pressserbia.com/wp-content/uploads/2018/12/Zarko-za-promociju.m4v"][/video]
O knjizi su govorili: Manojlo Vukotić koji je izdao Žarkovu prvu knjigu, Đorđe Milosavljević scenarista, Goran Šušljik glumac i producent, novinar i Žarkova prijateljica Radmila Stanković, a glumica Cvijeta Mesić, dugogodišnja prijateljica i kuma, i glumac Petar Benčina su čitali odlomke iz knjige kao i pisma od slovenačke glumice Vite Mavrič i od književnice i rediteljke Vide Ognjenović. Moderator je bio Ivan Ivanović koji se već godimana druži sa Žarkom u Njujorku. To njihovo druženje postalo je obojici vrednost - istakla je Stankovićeva, napomenuvši da je Ivan konačno uspeo da stekne glumčevo poverenje i privoli Žarka da gostuje kod njega u emisiji.
Manojlo Vukotić je izado prvu Žarkovu knjigu koja je raprodana u rekordnih 330.000 primeraka. I otkrio je da je "krivac" što je Žarko pristao da napiše knjigu i izda je kod njega Vuk Drašković, te da je ona bila kao dar s neba. Iznenadilo ga je kako Žarko piše jer ga kao pisca nije znao. Zatim je poručio Žarku : „ Ovom trećom knjigom položio si svečanu obavezu i nemoj više da čamiš ni po paviljonima ni po njujorškim staklenim grdosijama. Ovakvu knjigu ne može da napiše glumac makar mu i Šekspir suflirao, ni dramski pisac sa iskustvom, ni dobar pravnik jer nema toliko činjenica, ni zatvorenik, jer nema tako razrezano srce, ojađenu dušu i čistinu kajanja. Ovakvu knjigu mogao je da napiše samo Žarko Laušević, vlasnik sopstvene nadarenosti, gospodar scene, ljubavnik filmske igre, neočekivani sluga zla, nosilac ordenja i krivičnih zakona dve zemlje, stražar u samici svojih patnji i snoviđenja, slovopisac krvlju svog greha i žrtvovanja. Lauševiću, mnogo si jači nego što su drugi očekivali. Nadmašio i samog sebe. Sad izbriši, molim te, onu rečenicu, posle godine rođenja, onu drugu, budalastu godinu koju si upisao. Sad vidiš: dan prođe, a i godine. Sad znaš, i doživotna prođe. Vratio si se kući, korenima. Dobrodošao bratski.“ Zaključio je Manojlović
Scenarista Đorđe Milosavljević je kao klinac uživao u Žarkovim ulogama, a sada je presrećan jer ima priliku i da sarađuje sa njim. „ Žarka sam upoznao u Račniku, na snimanju serije „Koreni“, u kostimu Aćima Katića, koji mu je, uzgred budi rečeno, stajao kao saliven. Naše je prijateljstvo mlado i jedno od onih proisteklih iz posla i profesije. Iako sam scenarista i dramaturg, ipak mi je teško da knjigu „Sve prođe pa i doživotna“ posmatram iz profesionalnog ugla. Ne samo zato što sam dobio priliku da Žarka upoznam, već zato što je ta proza lična, direktna, strasna i iskrena, koliko proza to uopšte može da bude. Ukoliko pak kao scenarista treba da nešto primetim, moj je utisak da ispovedajući svoje zatvorske dane Žarko samog sebe oblikuje kao pripovedača, sve veštijeg i umešnijeg . Stoga slike tako opisanog zatvorskog života pred nas stupaju sa nekom arhetipskom snagom. Taj život je toliko upečatljiv i potresan, čak i kad je prepušten sumornoj monotoniji tamnice, da imamo utisak da gledamo neki najbolji Žarkov film, neke najupečatljivije, a još nesnimljenje scene. „Sve prođe pa i doživotna“ jeste jedinstven portret jednog jedinstvenog umetnika, velikog glumca i sjajnog pripovedača.“
Goran Šušljik glumac i producent :
„Poznjem Žarka duže nego on mene. Gledao sam sve njegove radove. Dok još nisam postao glumac, bio mi uzor: mlad, lep, talentovan, sa neodoljivom harizmom. Nisam ga sreo u Beogradu dok sam studirao. Dešava se ta 1993. i tu počinje za mene neobična i važna priča koju Žarko ne zna. To je čudna identifikacija sa tragičnim događajem, sa njim kao jednim romantičnim tragičnim junakom. Ja sam tada mlad glumac, a mom idolu se dešava nešto što mi liči na užasno važan trenutak ne samo za njega, nego i za nas sve. Tu se otkrivaju i otvaraju i moja svest o tome gde živim, čime se bavim, kako ovaj život oko mene može na zastrašujući način da utiče na to šta je život odjednom. Taj život postaje za mene jedna vrsta noćne more i jedne velike opsesije. Ono što mu se desilo je na čudan način bilo prilepljeno za nešto što sam ja počeo da mislim o životu. Prošle su mnoge godine, 1999. sam ga sreo na stepenicama zgrade gde je živeo Voja Brajović, na kratko se pozdravimo. Nisam sigurna da me je prepoznao. Posle nekoliko godina stajemo zajedeno na scenu. Naši kratki susreti su bili vezani za to što sam tražio glumca za Aćima Katića. Sve je počelo da se sublimira i sažima. Čitao sam knjigu, noću uz malu lampu. Osećam je lično i za mene je ovo najhrabrija, najličnija knjiga koju sam pročitao. Žarko, pri tom, nije patetičan ni sentimentalan i ovo je dokument o njemu , o onom i ovom vremenu. Uz knjigu otkrivamo ne samo šta je Žarko nego šta smo mi kao ljudi.
O knjizi su govorili: Manojlo Vukotić koji je izdao Žarkovu prvu knjigu, Đorđe Milosavljević scenarista, Goran Šušljik glumac i producent, novinar i Žarkova prijateljica Radmila Stanković, a glumica Cvijeta Mesić, dugogodišnja prijateljica i kuma, i glumac Petar Benčina su čitali odlomke iz knjige kao i pisma od slovenačke glumice Vite Mavrič i od književnice i rediteljke Vide Ognjenović. Moderator je bio Ivan Ivanović koji se već godimana druži sa Žarkom u Njujorku. To njihovo druženje postalo je obojici vrednost - istakla je Stankovićeva, napomenuvši da je Ivan konačno uspeo da stekne glumčevo poverenje i privoli Žarka da gostuje kod njega u emisiji.
Manojlo Vukotić je izado prvu Žarkovu knjigu koja je raprodana u rekordnih 330.000 primeraka. I otkrio je da je "krivac" što je Žarko pristao da napiše knjigu i izda je kod njega Vuk Drašković, te da je ona bila kao dar s neba. Iznenadilo ga je kako Žarko piše jer ga kao pisca nije znao. Zatim je poručio Žarku : „ Ovom trećom knjigom položio si svečanu obavezu i nemoj više da čamiš ni po paviljonima ni po njujorškim staklenim grdosijama. Ovakvu knjigu ne može da napiše glumac makar mu i Šekspir suflirao, ni dramski pisac sa iskustvom, ni dobar pravnik jer nema toliko činjenica, ni zatvorenik, jer nema tako razrezano srce, ojađenu dušu i čistinu kajanja. Ovakvu knjigu mogao je da napiše samo Žarko Laušević, vlasnik sopstvene nadarenosti, gospodar scene, ljubavnik filmske igre, neočekivani sluga zla, nosilac ordenja i krivičnih zakona dve zemlje, stražar u samici svojih patnji i snoviđenja, slovopisac krvlju svog greha i žrtvovanja. Lauševiću, mnogo si jači nego što su drugi očekivali. Nadmašio i samog sebe. Sad izbriši, molim te, onu rečenicu, posle godine rođenja, onu drugu, budalastu godinu koju si upisao. Sad vidiš: dan prođe, a i godine. Sad znaš, i doživotna prođe. Vratio si se kući, korenima. Dobrodošao bratski.“ Zaključio je Manojlović
Scenarista Đorđe Milosavljević je kao klinac uživao u Žarkovim ulogama, a sada je presrećan jer ima priliku i da sarađuje sa njim. „ Žarka sam upoznao u Račniku, na snimanju serije „Koreni“, u kostimu Aćima Katića, koji mu je, uzgred budi rečeno, stajao kao saliven. Naše je prijateljstvo mlado i jedno od onih proisteklih iz posla i profesije. Iako sam scenarista i dramaturg, ipak mi je teško da knjigu „Sve prođe pa i doživotna“ posmatram iz profesionalnog ugla. Ne samo zato što sam dobio priliku da Žarka upoznam, već zato što je ta proza lična, direktna, strasna i iskrena, koliko proza to uopšte može da bude. Ukoliko pak kao scenarista treba da nešto primetim, moj je utisak da ispovedajući svoje zatvorske dane Žarko samog sebe oblikuje kao pripovedača, sve veštijeg i umešnijeg . Stoga slike tako opisanog zatvorskog života pred nas stupaju sa nekom arhetipskom snagom. Taj život je toliko upečatljiv i potresan, čak i kad je prepušten sumornoj monotoniji tamnice, da imamo utisak da gledamo neki najbolji Žarkov film, neke najupečatljivije, a još nesnimljenje scene. „Sve prođe pa i doživotna“ jeste jedinstven portret jednog jedinstvenog umetnika, velikog glumca i sjajnog pripovedača.“
Goran Šušljik glumac i producent :
„Poznjem Žarka duže nego on mene. Gledao sam sve njegove radove. Dok još nisam postao glumac, bio mi uzor: mlad, lep, talentovan, sa neodoljivom harizmom. Nisam ga sreo u Beogradu dok sam studirao. Dešava se ta 1993. i tu počinje za mene neobična i važna priča koju Žarko ne zna. To je čudna identifikacija sa tragičnim događajem, sa njim kao jednim romantičnim tragičnim junakom. Ja sam tada mlad glumac, a mom idolu se dešava nešto što mi liči na užasno važan trenutak ne samo za njega, nego i za nas sve. Tu se otkrivaju i otvaraju i moja svest o tome gde živim, čime se bavim, kako ovaj život oko mene može na zastrašujući način da utiče na to šta je život odjednom. Taj život postaje za mene jedna vrsta noćne more i jedne velike opsesije. Ono što mu se desilo je na čudan način bilo prilepljeno za nešto što sam ja počeo da mislim o životu. Prošle su mnoge godine, 1999. sam ga sreo na stepenicama zgrade gde je živeo Voja Brajović, na kratko se pozdravimo. Nisam sigurna da me je prepoznao. Posle nekoliko godina stajemo zajedeno na scenu. Naši kratki susreti su bili vezani za to što sam tražio glumca za Aćima Katića. Sve je počelo da se sublimira i sažima. Čitao sam knjigu, noću uz malu lampu. Osećam je lično i za mene je ovo najhrabrija, najličnija knjiga koju sam pročitao. Žarko, pri tom, nije patetičan ni sentimentalan i ovo je dokument o njemu , o onom i ovom vremenu. Uz knjigu otkrivamo ne samo šta je Žarko nego šta smo mi kao ljudi.
Promociji pored mnogobrojih novinara su prisustvovali i Petar Benčina, Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Tanasije Uzunović, Vuk I Danica Drašković, Boris Tadić, Danica Maksimović, Vesna Čipčić, Tamara Dragičević, Vjera Mujović, Suzana Petričević, Elizabeta Đorđevska...
Knjiga "Sve prođe, pa i doživotna" će biti u prodaji od petka 21. decembra po ceni od 800 dinara u objektima "Moj kiosk" i svim bolje snabdevenim knjižarama.
Foto: Promo
Izvor: PRessSerbia
#Akademija28 #PaIDoživotna #PromocijaNoveKnjige #SveProđe #ŽarkoLaušević #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар