Strah od sramote može biti veoma veliki i može ometati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Bilo da nas je sramota da razgovaramo preko telefona ili da se obratimo nekoj osobi na ulici, strah koji se javlja kod ljudi je realan i sputavajući.
Da li ste ikada upitali neku ženu da li je trudna, a ona vam je odsečno odgovorila – Ne? Ako je tako, da li ste poželeli da vas istog trenutka proguta zemlja? Verovatno ste od tog trenutka odustali od bilo kakvih daljih komentara o nečijem fizičkom izgledu. To je samo jedan primer, ali strah od neke neprijatne situacije je toliko ozbiljan, da neke ljude sprečava da obavljaju sasvim uobičajene radnje, poput postavljanja pitanja na javnim okupljanjima ili odlaženja na ginekološki pregled.
Kako se mogu prevazići ovi strahovi? Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Motivation and Emotion, možda je pronašlo odgovor.
Govori se o postojanju dve perspektive – glumca i posmatrača. Ključ u suočavanju sa poražavajućim strahom zbog kog se osećamo poniženo ili osramoćeno u javnosti, može biti u perspektivi iz koje sagledavamo stvari, pokazuju studije. Na primer, prilikom čitanja prethodne anegdote, verovatno ćete se postaviti na mesto glumca, to jest, na mesto onog koji oseća potrebu da iščezne nakon izrečenog komentara. Međutim, šta bi bilo kada biste mogli da se ograničite na jednu daleku perspektivu sa koje bi isključivo osmatrao, kao što je perspektiva čitaoca tj. posmatrača?
Kada biste uspeli da usvojite perspektivu posmatrača, svaki put kada biste zamislili neku potencijalno neugodnu društvenu situaciju, razumeli biste ključ uspeha. Ovako su istraživači sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu, Pensilvanija (SAD), došli do zaključka.
Jiang i njegov tim su sproveli tri eksperimenta i svako od njih je predstavio jednu neugodnu situaciju. U prvom eksperimentu učesnici su morali da pogledaju reklamu u kojoj se neko oslobodio gasova na času joge. Druga reklama je prikazivala ljude koji su želeli da se testiraju na polno prenosive bolesti. U trećoj je osoba nehotice podrignula pred potencijalnim partnerom. Istraživači su pitali učesnike kako bi se osećali u ovim trima situacijama (u kojoj meri su se poistovetili sa glumcem ili sa posmatračevom perspektivom), a takođe su i proverili njihove reakcije.
Studija je utvrdila da su, ljudi koji su usvojili ulogu glumca, bili skloniji ka većoj samosvesti u društvenim krugovima. Međutim, kada su svesno pokušali da usvoje posmatračevu perspektivu, njihovi nivoi samosvesti su se smanjili. Stoga, uvežbavanje sebe da se bude posmatrač, a ne glumac može znatno smanjiti nivo neugodnosti i pomoći nam da budemo manje osramoćeni.
Ovi nalazi imaju duboke veze i sa marketinškom psihologijom, objašnjava Li Jiang, vođa posla. Izbegavanje stida predstavlja osnovu za pokušaje da se motivišu potrošači da kupe raznovrsne proizvode, od deterdženata za uklanjanje fleka u vratnom delu, do deterdženata koji uklanjanju ostatke hrane na sudovima. Stid nas sprečava da pitamo za savet o tome šta bi trebalo da uradimo o, na primer, našim rastućim računima za hipoteku ili povodom neželjene trudnoće. U mnogim slučajevima, ako želimo da pomognemo sebi, a i drugima, treba da prevaziđemo naš strah od sramoćenja u društvenim krugovima, zaključuje Li Jang.
Dok god smo sigurni u sebe i svesni svojih vrlina ali i mana, bićemo spremni da i druge ljude upravo takve, sa vrlinama i manama, prihvatamo. U takvim slučajevima prepreke u međuljudskim odnosima ne bi trebalo da postoje. Ipak, strahovi mogu bili vrlo ozbiljni i treba raditi na tome kako ih ukloniti, a ne zauvek živeti s njima. Na prvom mestu prihvatite sebe takvi kakvi jeste, vremenom ćete shvatiti da smo svi zapravo isti – ljudi od krvi i mesa.
(redinfoportal)
#PressSerbia #PrevazićiSramotu #Sramota #StrahOdSramote #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар