Kada vas publika, TV gledaoci, decenijama zovu po nadimku, kao što je to slučaj sa Dekijem Pantelićem, to je retko, značajno, dirljivo i veliki kompliment.
Dejan Pantelić je pre skoro tri decenije ušao u svaki dom radeći na najznačajnijim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, i još je rado viđen i kao gost, kao voditelj i novinar emisije "150 minuta" Prve TV.
Radio je kao uspešan voditelj u emisijama zabavnog karaktera u ne mnogo zabavna vremena. Donosio ležernost, radost i osmeh radeći projekte "Mega Deki", "Kešolovac" (TV Pink), "Budilnik", talent šou "Idol" (BK TV). Zatim, na poziv Aleksandra Tijanića, prelazi na RTS, gde je celu deceniju radio najrazličitije zabavne formate i kvizove.
Gostujući je professor na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima. Takođe, pokretač je i učesnik brojnih humanitarnih akcija, a sa suprugom svoja iskustva o brizi o deci koja žive sa dijabetesom već nekoliko godina prenosi roditeljima i deci koja dele isti problem.
* Da li se sećate svojih profesionalnih početaka, kako vas je otkrio Željko Mitrović. Vi ste tada radili kao DJ, i radio-voditelj, a on je u međuvremenu postao medijski mogul?
- Da, tada sam radio kao DJ po diskotekama, u tom momentu u diskoteci "Triton", a tek je otvorio Radio Pink. Ja sam bio malo nespecifičan DJ, nisam samo puštao muziku, već sam imao i neki svoj mali šou gde sam pričao, šalio se sa publikom i njemu se dopala moja boja glasa (bila je bolja nego ova sada). Našli smo se posle nekoliko dana i on mi je predložio da počnem da radim na radiju, a nešto kasnije došla je i televizija. Bilo je zanimljivo, u jednoj od kancelarija Pinka nalazile su se dve poluprofesionalne kamerice, i neki SVHS snimači. Željko me pozvao i rekao: "Ej, otvaram televiziju, pripremaj emisiju". Totalno je nepredvidiv, i verovao je i tada u sve ono što je TV Pink danas. On jeste veliki televizijski mogul, i u odličnim smo odnosima. Mislim da sam jedan od retkih kome vrata televizije Pink nikada nisu zatvorena.
* Kao da su u vama prepoznavali nešto posebno samo oni najznačajniji u medijskom svetu. Na poziv legendarnog Aleksandra Tijanića prelazite na RTS, gde ste ostali čitavu deceniju. Kako vam se činio Tijanić? Skoro svaki novinar se seća svog prvog susreta sa njim, jer je bio vrlo netipičan urednik. Vežu li vas lepe uspomene za rad na nacionalnom servisu?
- I sada prepričavam svojim kolegama i koleginicama taj telefonski poziv, šta je značilo kada vas zove Aleksandar Tijanić, to nije mala stvar, znate. Ta televizija njegovim dolaskom počela je da bude i te kako gledana. Samo se setite novogodišnjeg programa. Do tada je TV Pink bila dominantna. NJegovim dolaskom RTS je vrlo brzo to promenila u svoju korist. Pokazao je da ima kapacitete i može da napravi kvalitetan šou program, da napravi dobru seriju, da u to vreme dovede najkvalitetnije televizijske voditelje. I te kako se sećam tog telefonskog razgovora, dogovora sa njim u kancalariji, a posle i svih sastanaka. A svaki je bio za knjigu. Vežu me jako lepe uspomene za svih deset godina. Sećam se da me je jednom pitao gde je moja kancalarija. Rekao sam mu da nemam svoju kancalariju, niti svoj sto, imam kompjuter kod kuće. On me pitao - zašto, a ja sam mu u šali odgovorio - "da ne možete da me pronađete gde sam". Dodao sam i da je moja kancalarija studio u kome radim, u Košutnjaku ili u Takovskoj. On se nasmejao, i nikada me više nije pitao ni kada dolazim, ni da li sam bio dovoljno na poslu, ni kada sam otišao. Moj posao se vidi kada se emituje emisija. Veoma teško mi je pao njegov odlazak. I pokazalo se da je RTS njegovim odlaskom krenuo jednim drugim putem, po mom mišljenju, pogrešnim. RTS je nastavila da se takmiči za rejting, za šer, sa ostalim nacionalnim emiterima u Srbiji, umesto da se sa takvim kapacitetima i ljudskim resursom bori za kvalitet, i bude primer svim državnim televizijam u okruženju, čak da se takmiči sa televizijama poput RTL-a, državnih televizija u Austriji, Nemačkoj, pa zašto da ne i BBC-em.
* Čini se da vas uvek vuku novi profesionalni izazovi. Trenutno ste na Prva TV, radite emisiju "150 minuta". Da li je taj format vaša "prava mera"?
- Ako ste već voditelj i novinar i radite na televiziji, mislim da ne postoji format u kome ne bi trebalo da se najbolje snalazite. Meni svaki format leži, možda malo više formati zabavnog karaktera, kao što su kvizovi, oni mi možda fale. Voleo bih da imam neki dobar večernji kviz i da ga radim kao što sam radio na RTS, ali nisam nešto patetičan pa da ističem to. Tako da odgovor na vaše pitanje, bio bi "150 minuta" je TV format kao i svaki drugi.
* Šta smatrate svojim najvećim profesionalnim uspehom?
- To što sam za 27 godina uspeo da medijski opstanem, radeći na televiziji, da nisam dosadio gledaocima, da sam uspeo da se na svaki novi vremenski period "apgrejdujem", kao i novi modeli gedžeta, kompjutera, mobilnih telefona, i da nisam prestao da učim.
* A privatnim?
- Moju porodicu. Ponosan sam na suprugu Mionu, na decu Lanu i Vukašina. Lana je prvi razred srednje, a Vukašin šesti radzred osnovne škole. Ponosan sam na njih troje kao što su oni ponosni na mene. Drago mi je da smo Miona i ja posle toliko godina uspeli da sačuvamo osmeh našoj deci na licima, i da sačuvamo zdrav odnos u porodici. Na to sam ponosan.
* Za vas kažu da ste veliki borac, da se nikada ne predajete. Šta vi njima kažete?
- Da nisam borac verovatno danas ne bih razgovarao sa vama. Nažalost, ta borba ne prestaje. Traje i dalje. Čovek, dok god je živ, mora da se bori. Pre svega, da se bori da zadrži osmeh na licu i zdravo razmišljanje. To je jedini način da opstanete u bilo kom društvu.
Izvor: PressSerbia/NovostiOnline
#DejanPantelić #Intervju #Voditelj #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар