Vreme je jedan od faktora koji nas sve muči zbog svoje beskonačnosti i prolaznosti. Ponekad se čini nedostižnim, a ponekad mislimo da nam je vreme prebrzo prošlo i da nam nije bilo dovoljno da uradimo sve što smo imali na umu. Zbog toga nam se stvara utisak da je vreme kao kap vode koja je neuhvatljiva i da ne možemo ništa da uradimo povodom toga.
Uprkos mišljenjima mnogih, veliki deo svog vremena posvećujemo poslu ili nekoj od „produktivnihˮ stvari. Usled toga možemo izgubiti fokus i uprkos tome što odrađujemo deo nekog posla, naše depresivno stanje čini da potrošimo više vremena na tu radnju nego što bi trebalo. U svakom slučaju, posledice takvog razmišljanja da nemamo dovoljno vremena ni za šta, jeste anksioznost. Stvara se tenzija stalnim gledanjem na sat i potrebom da obavimo sve što imamo u određenom vremenskom periodu. Pod takvim uslovima može doći do blokiranja misli i grešaka koje dodatno usporavaju proces radnje.
Postoji širok spektar kompulsivnih radnji koje svakodnevno radimo i koje nam oduzimaju dosta vremena. U sklopu tih radnji uključeno je i gledanje u telefon na svakih pet minuta.
Najverovatnije nećemo ništa novo videti ili u slučaju da hoćemo, ništa nije toliko značajno, ali prosto takvu naviku ne možemo izbeći.
Isti je slučaj i sa prelistavanjem internet stranica. Kada pretražujemo na internetu u proseku posetimo više od 20-30 stranica ili provodimo vreme na društvenim mrežama, a u većini slučajeva nećemo naići ni na kakvu novu ili korisnu informaciju.
Svako od nas ima poseban spektar kompulsivnih radnji ili one koje često ponavljamo. Pojedini čak prekidaju posao da bi pustili maštu na volju, da bi posmatrali okolinu ili da bi bilo šta uradili kako bi malo odvratili pažnju od tog posla.
Te kompulsivne radnje su pre svega nesvesne. U toku njih ne razmišljamo i baš na njih gubimo najveći deo svog vremena. Potreba za njima se najčešće javlja usled poteškoća da se koncentrišemo, usled anksioznosti ili kada odlažemo neki posao.
Ono što nam takođe oduzima vreme jesu emotivni problemi. Često zbog njih ne možemo da se koncentrišemo na određene stvari. Nerešeni problemi stvaraju nam teret koji nam je prisutan u podsvesti tokom obavljanja bilo kojih poslova. Nerešeni konflikti su sve teži s protokom vremena.
Otežavaju nam koncentraciju, javljaju se u najtežim trenucima i odvlače nas u prošlost ili budućnost, zanemarujući trenutnu situaciju.
Smatra se da je vreme, tj. njegova percepcija psihološki predodređena. Vreme teče ili prestaje da teče u zavisnosti od toga kako se osećamo ili šta mislimo u nekom trenutku. Kada si kod zubara, nikako da prođe, a kada ti je zabavno – vreme proleti.
Da bismo se usredsredili i bolje raspolagali vremenom, prvo što bi trebalo da uradimo jeste da prihvatimo da ćemo uvek imati obaveze koje treba da rešimo. Zbog toga na to ne treba gledati kao na nešto uznemirujuće nego kao na sastavni deo svakodnevice.
Znajući to, trebalo bi da pravilno rasporedimo vreme rada i pauze. Dokazano je da se nakon obavljanja jedne radnje dvadeset i pet minuta bez prekida, naš mozak umara i zbog toga je važno praviti pauze. Pored toga, veoma je važno da u slobodnom vremenu radimo kreativne aktivnosti.
Slobodno vreme je podjednako važno kao i radno vreme. Treba izdvojiti slobodno vreme za obavljanje kreativnih aktivnosti pomoću kojih se oslobađamo stresa i negativne energije.
Ne smemo gubiti slobodno vreme na ustaljene aktivnosti, kao što je gledanje televizije. Takođe, ne smemo za vreme odmora da obavljamo aktivnosti koje nas brzo zasite i koje nas zamaraju. Kako bismo bolje iskoristili radno vreme, trebalo bi da naučimo da slobodno vreme utrošimo kvalitetno. Na taj način ćemo znati da se usredsredimo na ono što je nama važno i to sa većim uspehom nego inače.
(redinfoportal.com/pixabay)
#Koncentracija #Sat #Vreme #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар