Kada pomenemo alge, odmah pomislimo na vodeni svet, okeane i mora. Na prvi pogled predstavljaju nam nepoznanicu, pogotovo u kulturama u kojima ne postoji tradicija korišćenja algi u ishrani, kakva je i naša. Međutim, to baš i nije tako. Alge su ljudi koristili u ishrani milenijumima pre nove ere.
Značaj, lekovitost i nutritivnu moć algi u svakodnevnoj ishrani otkrili su najpre stanovnici dalekog istoka čiji život i opstanak zavisi od mora i okeana. Alge su vremenom postale nezaobilazan sastojak u jelima mnogih naroda. Najpre Japana ali i Kine, Koreje, Afrike, Australije, Polinezije, Evrope i Amerike. Dakle vremenom su ih ljudi prihvatili, otkrivajući polako njihov značaj u ishrani i prirodnoj medicini.
Danas se definitivno najviše koriste u Japanu a alge koje možete pronaći na našem tržištu uglavnom su uvežene iz Japana.
Koliki je njihov značaj u japanskoj kulturi i ishrani govore podaci o količini pojedenih algi ali i činjenica da su japanci najdugovečniji narod na svetu što svakako dobrim delom možemo pripisati njihovom načinu ishrane, između ostalog upotrebom algi kao i drugih morskih plodova.
Alge postoje na zemlji praktično od postanka živog sveta. Spadaju u najstarija živa bića na planeti. Stanovnici su mora i okeana ali i reka i jezera. Postoje različite vrste algi i definitivno nisu sve alge jednako kvalitetne i zdrave za ishranu.
Morske alge spadaju u najkvalitetniju hranu koju je priroda podarila čoveku. Toliko su nutritivno bogate različitim vitaminima i mineralima da se od davnina koriste kao hrana ali i kao pomoćno sredstvo u prirodnoj medicini za lečenje različitih oboljenja. U farmaceutskoj industriji se koriste za proizvodnju različitih lekova i dodataka ishrani a u kozmetologiji za proizvodnju različitih kozmetičkih preparata za negu kose, lica i tela.
Dakle, širok je spektar njihove upotrebe a još je značajniji njihov uticaj na naše zdravlje. Zbog toga se preporučuje njihovo svakodnevno konzumiranje kao dodatak ishrani. Mogu se koristiti i kao začin, jer obično, količina algi koja je potrebna je mala, pa stoga neka vas ne obeshrabri relativno visoka cena ove namirnice. Obzirom da nisu potrebne velike količine na godišnjem nivou alge vas neće ništa skuplje koštati od drugih namirnica koje svakodnevno trošite.
Iako kod nas ne postoji kultura korišćenja algi u ishrani, poslednjih godina njihov značaj dolazi do svesti naših ljudi pa i korišćenje algi beleži porast. Restorani u kojima se služi egzotična hrana dalekog istoka, Japana, Polinezije, Kine itd ponudiće vam sjajna jela u kojima se mogu naći i alge. Međutim, ako želite da ih uvrstite u ishranu nije potrebno da idete po restoranima, možete ih kupiti u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Mi vam preporučujemo da probate neku od ponuđenih vrsta i da uživate u ukusima i blagodetima morskih trava-algi. Kao što smo rekli, najveći korisnici algi su Japanci a Japan je usavršio metode ubiranja i obrade morskih trava pa se može reći da je u pitanju kvalitet i postupak vekovima potvrđen i poznat u celom svetu.
Šta su alge?
Alge, u prevod sa latinskog - morska trava, su raznovrsna grupa organizama koje mogu biti jednoćelijske i višećelijske. Po svom obliku i izgledu su takođe različite, pa postoje oblici koji su mikroskopski mali i plivaju po morskim prostranstvima u obliku planktona. Sa druge strane imamo alge koje mogu narasti i nekoliko metara. Dakle, razlikuju se po svom obliku, veličini ali i bojama, pa mogu biti žute, zelene, crne, plave, smeđe itd... Alge najčešće žive u vodi, međutim postoje alge koje se mogu naći i izvan vode, najčešće su to dovoljno vlažna staništa pa se mogu naći na kori drveća, stenama, panjevima itd. Vremenom, evolucijom biljnog i životinjskog sveta na zemlji, alge su se prilagodile na život van morskih dubina. Nisu sve alge jednako kvalitetne za ishranu a neke prosto nisu jestive. Alge koje možete naći na tržištu prilagođene su ishrani čoveka, vrlo su zdrave i značajne kao dodatak ishrani i kao pomoćna terapija u lečenju različitih oboljenja i poremećaja u organizmu. Alge poseduju hlorofil kao i ostale biljke pa mogu da vrše fotosintezu. U vodi, alge su prve u lancu ishrane jer se algama hrane mnogi živi organizmi. Njihov značaj je ogroman. Između ostalog mnoge vrste su tako prilagođene da su u stanju da koriste u svom lancu ishrane organske supstance koje plivaju po vodi pa je tako značaj algi i u prečišćavanju voda.
Velika količina kiseonika na zemlji oslobađa se iz procesa fotosinteze koju vrše alge.
U mnogim zemljama njihova eksploatacija je regulisana zakonom i postoji stroga kontrola kada su ova živa bića u pitanju. Kako se ne bi narušio biodiverzitet (biološka raznovrsnost) i prirodna ravnoteža vodenog sveta, ubiranje algi je ponegde i potpuno zabranjeno.
Nutritivni i zdravstveni značaj algi
Za nas su svakako bitne morske alge. One se uglavnom koriste za ishranu ljudi i njihov značaj u preventivi i lečenju različitih oboljenja je odavno prepoznat. Pomenuli smo da postoje različite vrste morskih trava. Neke vrste kao što su kombu alge rastu do metra visine, imaju velike listove i vrlo bujnu vegetaciju pa su u stanju da naprave impozantne podvodne šume, gradeći na taj način sredinu za život ostalog živog sveta u morima. Alge koje često možemo sresti u hrani, kao sastojak nekih proizvoda ili kozmetici su makroskopske alge i one kao i druge vrste jestivih algi sadrže značajnu količinu mineralnih materija iz mora pa se samim tim svrstavaju u najzdraviju hranu koju je priroda podarila.
Alge sadrže kvalitetne, lako svarljive ugljene hidrate i vlakna, esencijalne masne kiseline, vitamine iz B grupe (B1, B2, B6, B12..) zatim vitamine A, C i E koji su značajni za detoksikaciju i čišćenje organizma. Vitamin C, kojim obiluju pojačava imunitet organizma a minerali i oligoelementi daju potporu organizmu u slučaju različitih poremećaja i narušene prirodne ravnoteže.
Alge su namirnica izutetno bogata kalcijumom i jodom, samo jedan gram (1g) algi dnevno zadovoljava dnevnu potrebu za jodom. Cink, magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, natrijum... Sve su ovo minerali kojima alge obiluju, pa iz tih razloga i nisu potrebne velike količine algi dnevno. Alge sadrže i vitamine kojih nema u većini biljaka, a to su vitamin B12 i karotin. Takođe, alge imaju vrlo malo masti pa su omiljena hrana u makrobiotici. Od to malo masti koje sadrže, većina su esencijalne masne kiseline neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Sadrže i selen, mangan, bor, nikl i kobalt, molibden i fluorid. Braon alge imaju najveću količinu joda pa se uzimanjem kontrolisanih količina može popraviti funkcija štitaste žlezde. Sadrže i do 50 posto biljnih vlakana što omogućava dobar rad organa za varenje. Lako se vare i blagotvorno utiču na gatrointestinalni trakt. Preporučuje se da ih uzimate redovno kao dopuna raznolikoj i kvalitenoj ishrani. Alge se mogu koristiti kao dodatak jelima a neke vrste algi se koriste i kao čaj. Ovaj lekoviti napitak najviše se koristi u Japanu i zemljama dalekog istoka.
Zdravstevni značaj ogleda se u regulisanju i lečenju različitih poremećaja u organizmu. Najpre da pomenemo njihovo antitoksično dejstvo. Alge su izuzetan detokst i hlorofil kojim obiluju čini ih najsnažnijim prirodnim antioksidantom. Farmaceutska industrija prilagodila je alge svakodnevnoj upotrebi pa se danas na tržištu mogu pronaći alge u tabletama. Na taj način se lako doziraju i pristupačne su u svakoj prilici.
Alge takođe čiste krv i utiču na koštanu srž. Visok nivo kalcijuma utiče na jačinu i gustinu kostiju. Alge se preporučuju obolelima od osteoporoze. Istraživanja govore da hemijski sastav algi podseća na hemijski sastav ljudske krvi. Alge se koriste za čišćenje krvi a neke vrste imaju mogućnost vezivanja različitih metala pa su koriste u slučajevima izbacivanja radioaktivnih elemenata. Japanci su posle Drugog sv. rata koristili alge upravo u ove svrhe.
U lečenju i prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, alge se koriste zbog visokog sadržaja magnezijuma i esencijalnih masnih kiselina omega3 i omega 6. Koriste se u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Alge snižavaju nivo lošeg holesterola. Mogu ih koristiti i dijabetičari jer regulišu nivo šećera u krvi.
Alge takođe sprečavaju starenje organizma. Zbog visokih koncentracija vitamina A, E i C, alge održavaju organizam vitalnim, selen i cink koji se nalaze u lagama povećavaju imunitet. Alge takođe utiču na nervni sistem i odlična su preventiva i terapija kod neuroloških poremećaja.
Alge se mogu koristiti i za mršavljenje. Njihova kalorijska vrednost je vrlo niska. Ne sadrže šećere i masnoće a ubrzavaju metabolizam. Koriste se kod sindroma lenjih creva i čiste organizam od slobodnih radikala i štetnih materija. Alge održavaju hormonalnu ravnotežu pa se posebno preporučuju ženama i za lečenje bolesti reproduktivnih organa.
Najpoznatije vrste algi koje se koriste za ishranu i kao terapija su:
- Wakame alge
- Arame alge
- Kombu alge
- Spirulina alga
- Afa alga
- Agar agar alga
- Hidžiki alge
Alge se u prirodnoj medicini najčešće koriste kao preventiva ali i za lečenje i tretman sledećih oboljenja:
- Regulaciju dijabetesa i povećanog šećera u krvi
- Poboljšanja narušene krvne slike
- Preventivu staračkih bolesti, demencije i arteroskleroze
- Detoksikaciju organizma
- Ublažavanje stresa i regulisanje sna
- Poboljšanje kvaliteta i gustine kostiju
- Regulišu masnoću u krvi i snižavaju pritisak
- Utiču na koncentraciju i pamćenje
- Povećavaju imunitet organizma
- Povećavaju kvalitet života kod reume, artritisa i drugih koštano-zglobnih oboljenja
- Imaju izrazito antikancerogeno dejstvo
- Utiču na funkcionisanje bubrega
Korišćenjem algi u ishrani, odnosno kao dodatak raznovrsnoj i kvalitetnoj ishrani, učinićete da se osećate bolje i zdravije. Kao prevencija različitih bolesti alge su pokazale odlične rezultate a kod već nastalih oboljenja možete značajno umanjiti tegobe. Kad god vam se ukaže prilika, obavezno ubacite alge u svakodnevnu ishranu i nećete pogrešiti.
(zdravisimo/pixabay)
#Alge #Hrana #ZDRAVAHRANA #Zdravlje #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар