Kad čovek radi ono što voli sve je moguće, a kad žena radi ono što voli – moguće je čak i ono nemoguće. Gospođa Aleksandra Mićić je odličan primer za ovu izreku. Diplomirala je flautu na beogradskoj Muzičkoj akademiji i dugi niz godina, sem sviranja, pevala je sa svojim bendom, uglavnom džez, bluz i evergrin. Bavila se i astrologijom i numerologijom koje je doživljavala kao svojevrsnu psihoterapiju za ljude koji su joj se obraćali. A onda je u jednom trenutku odlučila da pređe na terapije slatkišima i slanišima!
Aleksandra uskoro otvara svoju oazu dobrog ukusa i mirisa. Alex Bakery kreće sa radom, u ponedeljak 02. decembra, u ulici Mekenzijeva 28.
Ovo mesto biće idealno za slatki predah, uz nezaboravan domaći doručak ili uz omiljeni kolač.
Alex Bakery je prava prodavnica čudesa, neodoljivih slanih i slatkih zalogaja, čarobnih poslastica, zavodljivih torti i kolača. Sve je domaće, pravi se od najkvalitetnijih namirnica i uvek ručno!
„Jednom sam htela da kupim mikser – ali sam odustala. Ručno je ručno! A domaće je domaće“, s ponosom ističe Aleksandra. „Moj osnovni princip u kuvanju kojeg se uvek držim jeste da sve pravim kao za sebe.“
„Kuvanje i spremanje đakonija bile su moja želja odnosno strast još od malih nogu“, kaže ona.
„Sa pet godina devojčice prave kolače od peska i blata, a ja sam umesto toga počela da pravim prave kolače. Mama je stalno nešto kuvala, a ja sam uvek bila uz nju.“
U kuvanju koristi samo najkvalitenije sastojke, od belgijske Callebaut čokolade u svim nijansama, preko ručno pravljenih kora od domaćeg brašna, pa sve do njegovog veličanstva putera koji kao u najboljoj tradiciji francuske kuhinje ide skoro u sve kolače, sem u one posne, naravno. Princip je jasan: „Ili pravi kvalitetno ili nemoj da ga praviš. Mogu da stavim najlepše slike na Instagram, ali ako dođeš i razočaraš se – ništa od posla“, kaže Aleksandra.
„Često me pitaju kako sam se baš sada, posle svega, u ovim godinama, odlučila da krenem samostalno u ovu poslovnu avanturu. Znate pesmu Duška Radovića Šta je na kraju? Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta. Deca bi htela da znaju…
A šta je na kraju svih krajeva? Uvek jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Ništa lepše nisam čula. Početak, eto šta je na kraju.“
„Nedavno mi je rekla jedna gospođa – mnogo sam iznenađena da vi kao gradsko dete valjate ruke u brašno. A ja sam joj odgovorila da oduvek volim da ručno mesim brašno i da ću od ovog posla da napravim bum. I biće tako! Jer verujem u sebe i verujem u to što radim.“
#AleksandraMićić #Otvaranje #Pekara #Slaniši #SLATKIŠI #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар