Kako limfa postaje previše kisela, gljivice i bakterije se spontano razvijaju i rastu. Kada dođu do limfnih čvorova mogu da ih začepe, sprečavajući pravilno funkcionisanje. Bolesti i starenje su u bliskoj vezi sa alkalnom ravnotežom, a evo šta možemo uraditi kako bismo sebi poboljšali zdravlje i produžili život.
Alkalna ravnoteža, limfa i pH
Danas se u svetu pojavljuje nova medicinska perspektiva: bolesti i starenje su u bliskoj vezi sa alkalnom ravnotežom (pH) tečnosti u našem organizmu.
Skoro svaka degenerativna bolest od raka, osteoporoze, srčanih bolesti i artritisa, do kožnih problema, propadanja zuba i bolova u zglobovima povezana je sa viškom kiselosti u telu.
Apsorpcija kalcijuma i minerala je vrhunski alkalizator.
Kiselost organizma
Naše telo se sastoji od otprilike 70 odsto vode. Voda se sastoji od vodonika i kiseonika [H2O]. Kada postoji jednak udeo kiseonika (O-) i vodonika (H +), kaže se da je pH neutralan, a pH vrednost je 7,0, izmerena na pH skali koja se kreće od 1 do 14. Ako postoji više kiseonika nego vodonika, voda je alkalna i biće između 7,1 i 14.
Ako ima više vodonika nego kiseonika, voda je kisela i može se kretati od 1,0 do 6,9 na pH skali. Najvažnije je znati da je pH skala logaritamska, što znači da je svaki korak deset puta veći od prethodnog.
Zbog toga, pH od 7,0 znači da je ćelijama na raspolaganju deset puta više kiseonika od pH od 6,0 i 100 puta više raspoloživog kiseonika od pH 5,0. Mala varijacija pH meri prilično veliku razliku u ravnoteži između kiseonika i vodonika.
Svi znaju da našim plućima moramo obezbediti odgovarajuće količine kiseonika za održavanje života. Sada znamo da i vodi u našim telima takođe treba adekvatna količina kiseonika kako bi se oduprla bolestima i održala zdravlje.
Jedini način da se poveća količina kiseonika u našoj telesnoj „vodi“ je podizanje nivoa pH i obezbeđivanje optimalne količine kiseonika organizmu.
Ali kako povećati pH limfe? Kako se meri i šta je limfa uopšte?
Limfa i pH
Da biste shvatili kako sve funkcioniše, važno je da znate više o našem limfnom sistemu. Limfni sistem je složen skup tečnosti, organa, ćelija i limfnih čvorova koji su postavljeni u celom telu i formiraju krvotok, koji funkcioniše zajedno sa cirkulacijom krvi. Ovaj sistem je kanal za limfu. Reč „limfa“ na grčkom znači čist, bistar tok.
Kada ste zdravi, vaša limfa je zaista čist tok sa pH 7,4 koji teče kroz telo brzo i efikasno, uklanjajući infekcije, bolesti i kisele ostatke. Ćelije, organi i tkiva u telu okupani su ovom bogatom kiseonikom, blago alkalnom limfnom tečnošću, stvarajući bio-okolinu unutar koje postoje. Odrasla osoba od 150 kilograma ima oko 22 kilograma limfe.
Limfa sa pH 7,4 pruža hranljivo okruženje, snabdevajući ga svim neophodnim kiseonikom za odlično zdravlje. Baš kao što nam je u našem spoljnom okruženju neophodan kiseonik kako bismo živeli, tako nam je kiseonik potreban i u našem unutrašnjem okruženju.
Nažalost, zbog ishrane i nedostatka hranljivih sastojaka u hrani koju jedemo, prosečan odrasli Amerikanac ili Evropljanin ima pH limfe 6,2. Zapamtite da je pH skala logaritamska.
Zbog toga pad pH sa 7,4, nivo koji imamo kao deca, na prosečnih 6,2 kod odraslih, znači da je u limfi smanjena količina dostupnog kiseonika za 94 odsto. Zamislite da živite u okruženju koje obezbeđuje samo šest odsto potrebnog kiseonika?
To ne bi bilo mesto gde biste želeli da živite. Pa, to je upravo ona vrsta okruženja koje smo stvorili unutar svojih tela. Stoga ne čudi što su degenerativne bolesti i prerano starenje u porastu.
Smanjenje vrednosti na pH skali
Pri rođenju većina novorođenčadi ima punu zalihu alkalnih rezervi. To se odražava na pH limfe od 7,4. Kako godine prolaze, ove rezerve opadaju, a sistem polako postaje sve kiseliji. Ovo je prevashodno zbog brze hrane, prerađene ishrane i našeg sedećeg načina života.
Činioci naše ishrane – proteini, ugljeni hidrati i prerađena hrana ostavljaju kisele ostatke koji rastu. Uzmite u obzir ovo – jedna čaša koka-kole je toliko kisela da morate da popijete 32 čaše vode kako biste neutralizovali uticaj.
Uz ishranu koja taloži kiselinske ostatke u sistem i nedostatak vežbi za kretanje limfe kroz telo, rezultat je organizam osetljiv na bolesti.
Evo kako to funkcioniše:
Kako limfa postaje previše kisela, gljivice i bakterije se spontano razvijaju i rastu. Kada dođu do limfnih čvorova mogu da ih začepe, sprečavajući pravilno funkcionisanje. Kako se nakupljanje otpada skuplja u limfi, počinje da se formira poluprozirna mreža tamne materije.
U tom trenutku, ne samo da je limfa kisela, osiromašena kiseonikom i napadnuta mikroorganizmima, već i slabo teče. Za razliku od srca, limfa nema mehanizam za pumpanje koji bi mogao da je natera da teče. Limfa se oslanja na telesne pokrete kako bi pokrenula limfni sistem.
Kako se otpad sakuplja, limfa stagnira i rastući mikroorganizmi ulaze u krvotok, ugrožavajući naš imuni sistem. Postajemo osetljivi na spoljne mikrobe i viruse. Kada je kiselost organizma u porastu i kada je naš imuni sistem ugrožen, takođe rizikujemo da obolimo od degenerativne bolesti.
Kiselo-alkalan ostatak hrane nakon varenja
Lako je izmeriti pH hrane pre jela, bilo sa trakama pH, bilo sa pH meračem. Međutim, jednom svarena hrana nema uvek isti pH. Zdrav želudac vari hranu tako što prvo razgrađuje hranu sa probavnim enzimima.
Tada želudac izlučuje snažnu hlorovodoničnu kiselinu koja i dalje razlaže hranu. Nakon otprilike 45 minuta, hrana prelazi u tanko crevo i tamo se određena količina žuči ubrizgava u hranu pomoću žučne kese. Ova žuč je jako alkalna kako bi se neutralizala želudačna kiselina.
Dalje, hrana polako putuje kroz tanko crevo, a različiti hranljivi sastojci se izvlače iz hrane i unose u krvotok.
Odatle, hranjive materije idu u ćelije i prerađuju se za snabdevanje tela energijom i gradivnim materijama. Vremenom ćelije oslobađaju ostatak unetih hranljivih materija i taj ostatak ponovo ulazi u krvotok.
Od trenutka uzgajanja hrane, bilo biljne ili životinjske, do trenutka kada naše ćelije oslobode ostatak u krvotok, pH može značajno da varira. Generalno, ukoliko je hrana svežija ona je i alkalnija, a vremenom postaje sve kiselija.
Govedina predstavlja hranu sa najvećom kiselošću. Poređenja radi, piletina se može jesti sveža i često ima alkalni ostatak u zavisnosti od načina na koji je piletina uzgajana i kako je pripremljena.
Organski uzgojena piletina po pravilu ima veći alkalni ostatak od masovno proizvodene piletine koja je napumpana antibioticima.
Fermentisana hrana, međutim, sadrži žive bakterije koje tokom fermentacije kontinuirano menjaju strukturu takve hrane.
Kao što se i dešava, fermentisana hrana obično ima jaku kiselinu pre konzumiranja, ali nakon što je ćelije svare ostaje ostatak koji je slabo kiseo ili čak alkalan. To je osnova makrobiotičke ishrane koja promoviše jedenje neprerađene hrane.
Neprerađena hrana obično ima alkalni ostatak, dok ista hrana nakon što je nedeljama stajala u posudama sa povrćem u trgovinskim lancima ima veću tendenciju da ima kiselinske ostatke. Važna poenta je: što je hrana alkalnija, to je osetljivija na stajanje. Zbog toga je najbolje konzumirati svežu alkalnu hranu.
Naravno, naša moderna ishrana i stil života ne omogućavaju nam da uvek konzumiramo svežu, alkalnu hranu. Zato smo svedoci prosečne pH vrednosti limfe od 6,2.
(Webtribune.rs/pixabay)
#AlkalnaRavnoteža #Bolest #Kiselost #PressSerbia #Zdravlje #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар