Da li je Chillon najromantičniji dvorac na svetu? Veliki književnici su tako mislili. Ženevski filozof Ruso započeo je trend postavljanjem ključnih scena romana ispod njegovih zidova. Njegovim stopama išli su Flober, Gete, Dikens, lord Bajron, Vordsvort i Hemingvej koji su bili oduševljeni njegovim čarima i alpskim pogledima preko Ženevskog jezera.
Danas je zamak Chillon jedan od simbola na švajcarskim kalendarima i razglednicama, na kojima u vidu srednjovekovnog stereotipa stoji moćno na plavom jezeru poduprtom snežnim planinama.
Chillon – Alpska kapija
Vojvode Savoje sagradile su prvi zamak u 12. veku i uvele porez na prolaznu transalpinsku trgovinu. Zamak je tada funkcionisao kao Alpska kapija. Ovde danas možete da vidite mašine na kojima su brojali plen. Chillon se tek kasnije transformisao iz mračne tvrđave u elegantnu, letnju rezidenciju porodice Savoj.
Luksuzni proizvodi obuhvatali su raskošne toalete koji su imali odvod u Ženevsko jezero, tapiserije, plišane sofe i ukrašene krevete sa baldahinom. Prikriveni dimnjaci bili su inovacija sa dve oštrice. Plemići koji su se sastajali u velikoj sali sa svojim domaćinstvom povukli bi se u sobe zagrejane vatrom, podstičući sve veći društveni jaz.
Chillon – vojna baza, lord Bajron i pesma o zatvoreniku
Chillon pruža zanimljiviju istoriju nego što to sugeriše njegov pomalo mračan izgled. Običan enterijer ne predstavlja neku srednjovekovnu romantiku, već nelagodan, strog život srednjeg veka. I opasan život. Uprkos ukrasima, dvorac je u osnovi bio vojna baza, ali i zatvor. Osećaj okrutnosti srednjeg veka osećate u Chillonovim prikazima ratnih mašina, oklopa, borbenih sekira i – još jedne inovacije tog vremena – samostrela koji je slavno povezan sa švajcarskim borcem za slobodu Vilijem Telom.
Chillonovi dani su nakon opsada i borbi mogli da budu odbrojani, sve dok romantičarski pisci nisu oživeli njegovu slavu. Lord Bajron je posebno proslavio Chillona nakon odmora na Ženevskom jezeru 1816. godine, napisavši podužu pesmu The Prisoner of Chilllon, koja je postala vapaj za slobodom širom Evrope. Možete videti Bajronovo ime urezano u stub tamnice gde je Fransoa Bonivard, reformirani zatvorenik iz njegove pesme, navodno bio okovan od strane zlog katoličkog vojvode od Savoje. Tamnica, ni mračna ni vlažna, ima prilično romaničke lukove i otvore prema blistavoj jezerskoj vodi.
Pravi Bonivard bio je ženevski opat koji je zanemario svoje verske dužnosti i prepustio se uživanju sa ljubavnicama. Zatvoren je u Chillonu u sobi u skladu sa svojim činom, ali četiri godine kućnog pritvora nisu mu dale lekcije. Ubrzo se ponovo našao pred verskim sudovima zbog kockanja, spavanja u crkvi i nošenja cveća iza uha.
Zahvaljujući Bajronu postao je mit i plemeniti junak, ali i jedan od mamaca za turizam zamka. Dvorac Chillon je romantičan simbol navodno viteškog doba, ali najbolja stvar u njemu je način na koji kombinuje naša očekivanja sa stvarnošću ere u kojoj je bio važan bastion ove regije. Ukratko: Chillon je prelepo mesto sa mračnim srcem i živahnim pričama koje ga čine vrlo privlačnim.
/travelmagazine/pixabay/instagram)
#Chillon #DVORAC #Romantika #Zamak #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар