Srce odraslih ljudi napravi 60 do 100 otkucaja u minuti, dok se sve iznad te brojke smatra ubrzanim radom srca koji se naziva tahikardija. Osećaj koji neko ima kada mu srce kuca brže nego što je to uobičajeno, pacijenti opisuju kao "intenzivno lupanje srca" i pojavu knedle u grlu.
Osim tih, česti simptomi su i vrtoglavica, zadihanost, nesvestica, pritisak u grudnom košu. Lupanje srca se dešava zbog toga što usled ubrzanog rada, srce ne može efikasno da izbaci krv, tako da u vitalne organe tada ne stiže dovoljna količina krvi, a samim tim ni kiseonika.
Zašto se javlja tahikardija?
Ponekad možemo i tokom mirovanja da osetimo pojačano kucanje srca ili čak preskakanje, što može da donese zabrinutost. Nekad su razlozi za to prolazne prirode, i javljaju se kao posledica naglog uzbuđenja, straha ili uznemirenosti, ali može se desiti i kada naglo promenimo položaj.
Pored toga, prekomerno konzumiranje kafe, cigareta, energetskih pića, psihoaktivnih supstanci i alkohola takođe može dovesti do ubrzanog lupanja srca.
S druge strane, uzrok može biti povezan i sa različitim drugim stanjima i bolestima u organizmu poput anemije, poremećaja rada štitne žlezde, anksioznosti, gojaznosti ili velikog fizičkog napora.
Kako se dijagnostikuje tahikardija?
Tahikardiju je najlakše dijagnostikovati na redovnom godišnjem kardiološkom pregledu, gde će pacijentu nakon razgovora o simptomima biti urađen pregled srca uz pomoć EKG-a, odnosno elektrokardiograma.
Na ovaj način, lekar će moći da isprati električnu aktivnost srca, koja se beleži svaki put kada srce napravi jedan otkucaj i tada električni impuls dovodi do kontrakcije srčanog mišića i krv se u tom trenutku šalje prema ostatku našeg tela.
Tokom pregleda, na pacijentov grudni koš i udove se zakači do 12 elektroda, koje su kablovima povezane sa monitorom gde se mogu videti informacije o otkucajima srca zabeležene u obliku talasa.
Isti taj zapis se beleži i na papiru, koji pacijent nakon završetka pregleda dobija uz izveštaj lekara. Međutim, kako pregled na EKG aparatu traje svega nekoliko minuta, često se dešava da on ne uspe da uhvati trenutak kada pacijent ima ubrzan rad srca.
Ipak, postoji rešenje i za taj problem u vidu prenosnog elektrokardiograma, koji je još poznat i kao Holter EKG-a, koji pacijent nosi na sebi 24 ili 48 sati.
U tom periodu prenosni aparat ima mogućnost da zabeleži aktivnost srca u toku celog dana i u toku uobičajenih dnevih aktivnosti pacijenta. Na taj način on prikuplja mnogo informacija, pa se samim tim povećava i šansa da se dijagnostikuje ubrzan rad srca ili bilo koja promena srčanog ritma.
Pored EKG-a i Holtera EKG-a, za otkrivanje uzroka tahikardije, važno je da se pacijent uputi i na laboratorijske analize, gde će se uraditi kompletna laboratorija sa hormonima štitne žlezde i gvožđem, kako bi lekar utvrdio da li pacijent ima anemiju ili poremećaj rada štitne žlezde.
Kako se leči ubrzan rad srca?
Cilj lečenja tahikardije je da se uspori ubrzan rad srca i da se pacijent nađe u što manjem broju situacija kada oseća jake simptome ovog poremećaja rada srca, ali i da se mogućnost komplikacija svede na minimum.
U većini slučajeva, medikamentozna terapija daje odlične rezultate, ali postoji i manji broj pacijenata koji ne reaguju na nju, pa je kod njih potrebno ugraditi pejsmejker ili elektrokonverziju srčanog ritma, uz pomoć koje se vrši depolarizacija srčanog mišića i prekidanje tahikardije.
U svakom slučaju, ukoliko osetite neke od ovih simptoma, poput neuobičajeno ubrzanog rada srca u kombinaciji sa vrtoglavicom, kratkim dahom, bolom u grudima i zamaranjem, obavezno se javite lekaru i zakažite pregled.
(ddl.rs/pixabay)
#Srce #Tahikardija #UbrzanRadSrca #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар