четвртак, 17. октобар 2019.

INTERVJU MIRE ŠKORIĆ: Šaban me je spasao kad sam upala u veliku NEVOLJI!


Pevačica opisuje zašto više ne peva na romskim proslavama, zbog čega je branila JK usred njene porno-afere i kako je shvatila da „Kukavica“ nije za nju







U jeku priprema za koncert, koji je zakazan za 22. oktobar u Sava centru i kojim će obeležiti tri decenije karijere, Mira Škorić otvara dušu za Kurir Stars i bez dlake na jeziku govori o svim temama koje su se u međuvremenu provlačile kroz njen život.



 

Kako teku pripreme za koncert i da li su naporne?

- Ne stajemo. Za koncert sam se odlučila zato što je reč o jubileju i zato što treba u ovoj hiperprodukciji osvežiti pamćenje i oraspoložiti publiku lepim pesmama još iz osamdesetih, kad sam krenula da snimam, pa do danas. Po 24 sata sam u akciji i gotovo da ne spavam.

Miroslav Ilić je jednom rekao kako se nikad ne sprema pred koncert jer zna da peva.

- Ne, ovo je malo drugačije zamišljeno. S obzirom na to da je reč o jubileju, urađeni su novi aranžmani pesama, imamo proširen sastav benda, mnogo gudača i lepih iznenađenja. Biću čist primer da stare pesme žive i da se nikad ne zaboravljaju, štaviše, neke pesme će nadživeti i mene.

Mnoge tvoje koleginice u prvi plan ističu koliko su šta platile za koncert. Ti si skromna.

- Ja nisam platila ništa. Tog dana publici ću dati ljubav, emociju i sve od sebe. Imaću i goste, ali neću još da otkrivam imena. Iako imam pop i rok balade, ja sam pevač narodne ili folk muzike i koncert će biti drugačiji od tipičnog narodnjačkog.

Koja pesma te je proslavila, a koja ti je donela najviše novca?

- Novca devedesetih godina? Vidite ovako, pesma „Zašto nosiš prsten moj“ definitivno je napravila revoluciju jer su u to vreme bili popularni drugi muzički stilovi. Zlaja, Futa i Marina napravili su neverovatan spoj. Pesma je snimljena 1990. godine i dan-danas živi. A ja sam kukala i plakala da je ne snimim! Definitivno sam pobedila svaki put kad neku pesmu nisam htela da snimam. U toj pesmi konkretno ništa nisam razumela.

Da li je tačno da si odbila Cecinu „Kukavicu“?

- Tačno, nuđena je ta pesma i Vesni Zmijanac i meni, ali odbila sam je. Ništa tu nisam razumela. Poenta je verovati i slušati Marinu Tucaković, Vesnu Petković, Zlaju, Braju, Futu...

Jesi li nekad pevala na romskim proslavama?

- Dva puta i shvatila da to nije za mene.

Pevače na takvim slavljima na ružne načine kite parama. Da li je tebi neko nekad gurao bakšiš u grudi?

- To je sve stvar stava i dostojanstva. Jesi li normalna, šta me pitaš? Da je neko samo pokušao, loše bi se završilo po njega. Umem da procenim situaciju i nikad nisam došla u neku sličnu.

Kako komentarišeš priče da si najopasnija na estradi i da odmah vadiš pištolj?

- Ma kako da ne! Eno, puno je groblje od mene. Više mi je muka da objašnjavam ko sam i šta sam. Volim streljaštvo i time se bavim. Išla sam i na takmičenje.

Kakav je Saša Popović?

- On je jedan veoma duhovit čovek. Volim da se šalim s njim, a nekad nam šale pređu granicu. Ipak, dobro se kapiramo. Zna da sam nepredvidiva, a uvek je spreman da mi se suprotstavi na snimanjima i da mi dobar odgovor, što mu uvek vratim trostruko. On je veliki čovek i profesionalac.

A Jelena Karleuša, s kojim si počela da se družiš?

- Ništa nisam započinjala. Jelena i ja se družimo od devedesetih godina, ona je mnogo je dobar čovek.

Javno si joj stala u zaštitu kada je u javnost isplivala njena porno-afera sa Ognjenom Vranješom.

- Tako je. Ona je za mene dobar čovek, pozitivac, super se snalazi i u produkcijskom delu jer smo u prethodnoj sezoni takmičenja „Zvezde Granda“ u finale doveli ozbiljne pevače. Nadam se da ćemo ove godine mi dobiti pobednika.

Je l‘ ti žao što ti ćerka nije krenula maminim stopama?

- Ne. Milica je kao mala tražila špriceve i igle, a ne lutke i barbike. Ne bih volela da se bavi muzikom, a nije ni muzikalna.

A da je želela da se bavi time, da li bi je podržala?

- Bih, ali isto bih i pokušala da je nagovorim da ide u nekom drugom smeru.

Da li si se oparila?

- Ne. Mitovi o džakovima punim para zaista su indijanske priče. Pevala sam na dve romske proslave. Sve je to lepo, ali neizdržljivo! Počnu u 10 sati ujutro, pa nastave ceo dan i celu noć sve do sledećeg jutra. Spavaš dva sata i onda opet nastaviš istim tempom. Mene drugi dan nisu mogli da probude.

Kako je to tada izgledalo?

- Bilo nas je dosta pevača. Nije me smorilo pevanje, nego sedenje od 48 sati, a za to vreme otpevam 10 pesama. Drugi dan nisu mogli da me probude, tenk ne bi mogao da me digne iz kreveta! Među kolegama je zbog toga nastala panika, sve dok mi pokojni Šaban Šaulić, koji je bio gost drugog dana, nije rekao: „Nemoj ništa da se sekiraš, ti dolaziš sa mnom“. Uveče smo se zajedno pojavili i nije bilo nikakvih problema. Kad su njega videli, više se niko nije ljutio na mene.

Izvor: Kurir

 



#Intervju #MiraSkoric #PRessSerbia

Нема коментара:

Постави коментар