Donedavno je kupovina reproduktivnih ćelija bila moguća samo za one sa dubljim džepom ili na kredit.
Procedura je mogla da se započne i završi samo u inostranstvu. Ali nedavno doneti pravilnici mogli bi da svima olakšaju put do potomstva. Prvi put dozvoljen je uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija. Slične propise Danska je usvojila pre petnaestak godina, a sada je najveći izvoznik reproduktivnih ćelija.
Dvadesetdvogodišnji Danac je anonimni donator reproduktivnih ćelija od punoletstva. Voli fudbal i studira digitalni dizajn. Dobrovoljni je i davalac krvi, što je za mnoge Dance rutina. Računa da je Banku reproduktivnih ćelija posetio oko 1.500 puta.
znik reproduktivnih ćelija.
Dvadesetdvogodišnji Danac je anonimni donator reproduktivnih ćelija od punoletstva. Voli fudbal i studira digitalni dizajn. Dobrovoljni je i davalac krvi, što je za mnoge Dance rutina. Računa da je Banku reproduktivnih ćelija posetio oko 1.500 puta.
"Postao sam donator jer želim da pomognem. Mnogo je ljudi koji ne mogu da imaju dece. Nedavno sam pozvao i prijatelja da postane donator", dodaje donator iz Danske.
Prema srpskim propisima, on bi mogao da donira najviše tri puta. Isto ograničenje važi i za žene. One ne mogu da imaju manje od 21 ni više od 34 godine, a za muškarce gornja granica je 40 godina. Prvi put dozvoljen je i uvoz ili izvoz reproduktivnih ćelija.
"Predviđeno je pravilnicima da se za svaki pojedinačni slučaj kada nema ćelija kod nas ili embriona onda tek posegne za uvozom i izvozom", objašnjava Sandra Jovanović iz organizacije "Šansa za roditeljstvo".
A po izvozu, Danska je prva. Desetine hiljada tako rođenih širom Evrope zovu "viking bebama". Zvanično, najveća banka nalazi se u univerzitetskom gradu Arhusu.
Na desetine žutih kutija znače da je dnevna isporuka spremna da krene iz Danske na put zapadne Evrope. One uglavnom stižu na adrese klinika koje ih naručuju, samo u zemljama u kojima je to dozvoljeno.
"Izvozimo u sto država. Naši klijenti su žene širom sveta, uglavnom same, ali i gej i hetero parovi. Tako je i sa ženama na Balkanu. Ipak, problem je kada uvoz nije dozvoljen, onda im preporučimo klinku na kojoj to mogu da urade", navodi Helen Sajersen Mirt iz "Cryos international"-a.
Najbliža nam je bila u Severnoj Makedoniji, ali su se mnogi odlučivali da proces završe na Baltiku.
"Prošle godine iz vaše zemlje na kliniku je došlo tridesetak žena. Taj broj je manji nego ranije. Ali očekujemo da ih ponovo bude više, jer su sada propisi promenjeni, pa je moguće i da donator ne bude potpuno anoniman", ističe Svend Lindenberg sa Klinike za oplodnju.
U Srbiji će svi podaci biti strogo čuvani. Očekuje se da novi propisi olakšaju skupe procedure i tretmane – bar za cenu putovanja.
"Na donaciju ne idu ljudi koji to rade iz hira, ne idu zato što biraju boju očiju, već su to ljudi koji su primorani na takvu proceduru jer nemaju svoje reproduktivne ćelije", napominje Jovanovićeva.
Lekar će biti taj koji preporučuje, odnosno traži donora. Ali devet novih pravilnika definisalo je način uzimanja ćelija, ne i finansiranje. To udruženja najavljuju kao sledeće pitanje za državu.
Foto: Profimedia
Izvor: PRessSerbia/RTS
#BankeSperme #DonorSperme #VeštačkaOplodnja #VikingBebe #PRessSerbia
Нема коментара:
Постави коментар