Reč je o nesposobnosti odraslih da se prisete detalja ili celovitih događaja koji su im se dogovili pre četvrte godine života, a razloga je više.
Iako se prema stručnjacima naše ličnosti oblikuju još u najranijem detinjstvu, malo ljudi ima ikakva sećanja iz prvih godina života. Naime, kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje i mesta sa kojima smo se u detinjstvu susretali, a razlog tome je fenomen zvan "dečija amnezija".
Reč je o nesposobnosti odraslih da se prisete detalja ili celih događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine života, a jedna od teorija kaže kako se dečija amnezija javlja zbog nemogućnosti govora u prvim godinama života.
Naime, kada se setimo neke uspomene, rečima ćemo je u glavi opisati i tako zapamtiti. Ali, budući da malo dete smisleno ne priča negde do druge godine života, nije u stanju ni da stvori pravo sećanje.
U detinjstvu imamo slike u celini, npr. park u koji smo često išli, ali se nećemo sećati detalja
Osim ovog razloga, neka istraživanja tvrde da deo razloga za amneziju leži u razvoju našeg mozga koji, dok je još zauzet sa stvaranjem novih ćelija, ne čuva dugoročne uspomene, te nemamo tzv. "epizodno pamćenje".
Pravilan razgovor sa roditeljima pomaže da zadržimo što više sećanja iz detinjstva.
Naši roditelji takođe utiču na način na koji se prisećamo određenih događaja. Jedno istraživanje tako pokazuje da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa roditeljima.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/MAGAZIN NOVOSTI
#Amnezija #Deca #Nauka #Pamćenje #Zanimljivosti #PRessSerbia #PRessSrbija
Нема коментара:
Постави коментар